Generalni štrajk u "Knjaz Milošu"

U aranđelovačkoj fabrici vode i bezalkoholnih pića “Knjaz Miloš”, zbog generalnog štrajka radnika, od jutros gotovo da nema proizvodnje. Takov scenario nisu uspeli da preduprede ni maratonski pregovori menadžmenta i štrajkačkog odbora, koji traži da se odustane od namere da 106 radnika “Knjaza” bude proglašenog tehnološkim viškom.

Šta se dešavalo tokom pregovora, vođenih do kasno u noć, dve strane različito prenose i svaljuju krivicu jedni na druge.

U oči upada da se štrajk održava u finišu kampanje za lokalne izbore u Aranđelovcu, koji su zakazani za 11 dana, ali radnici tvrde da je to samo slučajnost i da u svemu nema ni P od politike.

Tek svaki peti radnik “Knjaza Miloša” koji je jutros u Aranđelovcu došao na posao, radi, ali samo pretače sokove iz tankova, da se ne bi pokvarili. Svi ostali, a to je cifra od oko 300, su u generalnom štrajku.

Još toliko ih je obustavilo rad u distributivnim centrima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Od polovine marta, pet puta su upozoravali na takav scenario, ako poslovodstvo ne odustane od namere da otpusti 106 radnika, koji su proglašeni tehnološkim viškom.

Do sitnih sati trajali su pregovori, a jedan od vodećih ljudi “Knjaza Miloša”, Rade Pribićević tvrdi da su radnici odbili bukvalno sve što im je ponudio, pa čak i alternativu za otpuštanja.

“Moratorijum na tehnološki višak kada bi se organizovao program doborvoljnog napuštanja kompanije i stimulativne otpremnine, zatim reorganizacija radnog vremena, eventualno linearno smanjenje zarada ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, kao mere za rešavanje ovog problema”, navodi Pribićević.

“Sve je ovo za sindikat bilo neprihvatljivo i suočeni sa ultimatumom mi smo bili primorani da se povučemo sa pregovora”, dodaje on.

Kao da nisu sedeli za istim pregovaračkim stolom, radnici sa druge strane tvrde da sve što kažu u menadžmentu ne stoji.

Zamenik predsednika štrajkačkog odbora Nikola Ivanović uverava da bi radnici prihvatili neki od navedenih predloga, da je zaista bio ponuđen.

“Oni da su to ponudlili, mi bismo verovatno to i prihvatili. Znači njihove tvrdnje su njihove tvrdnje, a naši zahtevi su naši zahtevi. Oni su jasno definisani i tako kako su definisani od njih tražimo i da ih prihvate”, poručuje Ivanović.

Dok su oko otpuštanja, informacije dve strane kakofonične, kada je reč o povećanju plata od oko devet odsto, taj zahtev glatko je odbijen.

Pribićević kaže da u trenutnim uslovima, za to nema para.

“Imajući u vidu da je kompanija u 2009. godini zabeležila gubitak i negativan trend u prva tri meseca ove godine, što karakteriše celokupnu industriju bezalkoholnih napitaka i većinu srpske privrede, činjenicu da je prosečna zarada u ‘Knjaz Milošu’ 42 hiljade dinara, i to bez menadžmena, što je značajno iznad srpskog proseka, i da mi i u ovim situacijama nikada nismo kasnili sa zaradama, nema prostora za povećanje”, smatra on.

Nikola Ivanović iz Sindikata kaže da radnici nisu zadovoljni svojim trenutnim zaradama.

“Ja mislim da je ispod 30 hiljada prosečna plata radnika. Konkretno moja plata je 37 hiljada dinara, šef sam restorana, a radim već 16 godina u ‘Knjazu’”, kaže on.

“U firmi su zaposlili preko 150 menadžera, nihove plate su od dve do pet hiljada evra, možda i veće. Kada su kupili komapniju, plate običnih radnika su bile na većem nivou pre pet godina nego sada”, tvrdi Ivanović.

Štrajk u “Knjaz Milošu” počeo je u finišu kampanje za lokalne izbore u Aranđelovcu, koji će biti održani za 11 dana, a tim gradom uveliko šetaju ministri, neki čak i više puta.

Nikola Ivanović tvrdi, međutim, da radnici ne koriste ovaj trenutak kao politički pogodan.

Kaže da su se njihov štrajk i izbori samo slučajno poklopili, ali je svestan da bi mogli biti laka meta političarima.

“Čuo sam da je bilo nekih ponuda tako tih članova nekih partija. Stav je štrajkačkog odbora i sindikata da se politika ne meša ovde i stav je radnika koji bi sigurno bojkotovali svakog, da li ministra ili koga već, koji bi se pojavio ovde da bude posrednik ili već šta, da bi skupio svoje poene za izbornu kampanju”, kaže Ivanović.

Kao što nije jasno ko je šta u pregovorima nudio, a ko šta odbijao, pod znakom pitanja je i da li je minimum procesa rada od 20 odsto tokom štrajka dogovoren ili su radnici to odredili na svoju ruku. Konačnu reč trebalo bi da da inspektor rada.