Godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije

Beograd -- Predstavnik EU, novinari i prijatelji Slavka Ćuruvije poručili vlastima da Srbija ne može biti demokratska zemlja dok počinioci ubistva ne budu odgovarali.

Izvor: B92, Izvor: Beta, Izvor: Blic, Izvor: Politika
Podeli

Jedanest godina je prošlo od kada je na Uskrs, tokom NATO bombardovanja, ispred svog stana u Beogradu, ubijen novinar i vlasnik lista "Dnevni Telegraf", Slavko Ćuruvija. Okupljanje novinara i prijatelja ubijenog novinara na mestu ubistva organizovao je NUNS.

Šef delegacije Komisije EU u Srbiji Vensan Dežer pozvao je vlasti u Srbiji da privedu kraju istrage i procesuiraju odgovorne za ubistvo novinara Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića.

"Ćuruvija je ubijen jer je svoj posao obavljao braneći slobodu štampe i govora", kazao je Dežer.

I brojni predstavnici novinarskih udruženja i Ćuruvijine kolege i prijatelji ponovili su zahtev vlastima da konačno budu otkrivene ubice i nalogodavci zločina nad njim ali i ostalim ubijenim novinarima.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Đorđe Vlajić kazao je da su Ćuruviju streljali i da se predstavnici NUNS-a svih 11 godina od zločina pitaju ko je odgovoran i ko je to uradio.

"Nastavićemo da postavljamo to pitanje sve dok se ne otkriju ubice i nalagodavci", kazao je on.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smailović podsetila je da su u Srbiji već deset godina na vlasti demokratske snage, da su sve stranke bile u vladajućim koalicijama i da niko nije otkrio odgovorne za taj zločin.

Prijatelj ubijenog novinara i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković kazao je da je poznato da je tadašnji predstavnik državne bezbednosti Ratko Romić prevezao ubice posle zločina i da je o svemu bio obavešten tadašnji šef beogradske državne bezbednosti Milan Radonjić.

"Svi znamo ko je bio šef države i njegova žena i ko je sve naređivao", kazao je Drašković i upitao zašto svi pokušavamo sebe da ubedimo da ne znamo ko je ubio Ćuruviju.

Ministar kulture Nebojša Bradić ocenio je da je danas položaj novinara bolji nego pre 11 godina kad je ubijen Ćuruvija i da je "u temelj tog boljeg ugrađena i njegova žrtva".

"Iza tog ubistva stoji država sa njenim institucijama. Zato je, očigledno, tako strašno teško da se evo već 11 godina nađu ne samo počinioci, nego i nalogodavci", rekla je Branka Prpa.

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je pre nekoliko dana da postoji određeni pomak u predkrivičnom postupku za ubistvo Ćuruvije i da je obezbeđen veliki broj dokaza, ali da to još nije dovoljno za pokretanje istrage.

NUNS je podsetio javnost da ubice i nalogodavci još nisu pronađeni i pozvalo državu da pronađe i procesuira odgovorne za ubistva Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića.

"U slučaju Ćuruvije, kojeg je Državna bezbednost pratila praktično do samog ubistva, nema sumnje da je reč o državnom zločinu dirigovanom sa samog vrha piramide vlasti", naveo je u saopštenju NUNS.

Skupština NUNS uputila je juče zahtev da se slučajevi ubijenih novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića nađu na jednom mestu, u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

I UNS u saopštenju podseća da je prošlo 11 godina od ubistva vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" i da istraga, uprkos brojnim i javno datim obećanjima, za svo ovo vreme nije dala rezultate. To udruženje će , kao i prethodnih godina, pozvati državne organe da ispune obećano i konačno otkriju ko stoji iza ubistva Ćuruvije.

Posle vesti u 19 TV B92 će emitovati dokumentarni film "Mafija ne ubija na Uskrs".

11 godina "tapkanja u mestu"

Beogradska "Politika" podseća da je prema navodima iz dokumenta "Ćuran", izveštaja o praćenju Slavka Ćuruvije na dan ubistva od strane pripadnika Državne bezbednosti Srbije, čija autentičnost nikada nije osporena, njegovo nadziranje počelo je nedelju dana pre likvidacije. Obavljalo ga je 24 sata dnevno 27 inspektora Devetog odeljenja Državne bezbednosti Srbije (zaduženog za tehniku, snimanje, prisluškivanje i tajno praćenje) podeljenih u tri smene. Naredbu za praćenje Beogradskom centru DB-a, na čije je čelo samo nekoliko dana ranije postavio Milana Radonjića, izdao je načelnik RDB Srbije Radomir Marković.

Ne znajući da su pod pratnjom, Slavko Ćuruvija i Branka Prpa su tog dana u 13.53 sati izašli u šetnju iz stana zgrade u Ulici Lole Ribara (današnja Svetogorska) broj 35. U 16.25 časova, dok su se Ćuruvija i Prpa vraćali kući posle šetnje Kalemegdanom i kratkog ručka u "Kolarcu", Nebojši Sokoviću, šefu smene Devetog odeljenja CRDB-a Beograd, stiglo je naređenje načelnika centra Radonjića: "Odmah prekinuti rad prema objektu, skup na okretnici trolejbusa u Knez Mihailovoj i Kalenić pijaci".

Podatke iz Izveštaja o praćenju lica – radni naziv Ćuran obelodanjenog novembra 2000. godine, a navodno sastavljenog po nalogu Stevana Nikčevića, tada zamenika Milana Radonjića, potvrdili su svi saslušani radnici DB-a koji su učestvovali u praćenju Slavka Ćuruvije.

Šta se tačno desilo između 16.25 i 16.40 časova, kada su Ćuruviju u haustoru zgrade u kojoj je živeo likvidirala dvojica ubica mecima kalibra 7,65 milimetara ispaljenih iz "škorpiona", do danas je zvanično ostalo nerazjašnjeno.

Pretkrivični postupak povodom ubistva poznatog novinara započet je 2001. godine, a tokom istrage svoje iskaze dalo je više od 100 svedoka. Neki od njih opisali su da su neposredno pre ubistva u Ulici Lole Ribara primetili službeno vozilo DB-a, belog "golfa trojku".

Kako se kasnije ispostavilo, tog 11. aprila 1999. godine ovo vozilo "dužio" je načelnik Šestog odeljenja beogradskog centra tajne policije (Odeljenje za pripremu i tehničku organizaciju) Ratko Romić. Njegovo kao i prisustvo bivšeg radnika DB-a Miroslava Mikija Kuraka u blizini mesta Ćuruvijine likvidacije zabeležile su i bazne podstanice mobilne telefonije, jer su obojica tu koristili svoje mobilne telefone.

Protiv Romića i Kuraka advokati porodice Ćuruvija su podneli krivičnu prijavu tereteći ih da su bili saizvršioci ubistva jer su na mesto zločina dovezli neposredne Ćuruvijine ubice.

Decembra 2003. godine, jedan od svedoka upro je prstom u Luku Pejovića kao čoveka koji je pucao u Slavka Ćuruviju. Pejović, Nikšićanin za koga se ispostavilo da je rođak Mikija Kuraka, tada nije mogao da bude ispitan jer je ubijen tri godine ranije, decembra 2000. godine, samo mesec dana posle pojavljivanja izveštaja "Ćuran". Pejović je navodno imao imao dosije narkodilera u Crnoj Gori, a pripadao je rezervnom sastavu Jedinice za specijalne operacije.

Likvidiran je u Beogradu, na Topčiderskom brdu u Dinarskoj ulici broj 12, ispred kuće u kojoj je stanovao, kada je nepoznati napadač na njega ispalio više od 20 metaka iz "kalašnjikova".

Ratko Romić i Miroslav Kurak uhapšeni su za vreme policijske akcije "Sablja", ali su svoje iskaze o ubistvu Ćuruvije odbili da potvrde na poligrafskom testiranju. Oni su danas na slobodi. Romić je čak uspeo da od države naplati odštetu zbog hapšenja u "Sablji", a Kurak živi u Tanzaniji gde se bavi organizovanjem lova na afričku divljač.

I bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić danas je slobodan čovek. Prošle godine osuđen je na šest meseci zatvora zbog nezakonitog hapšenja kolege Vladimira Nikolića 1999. godine, ali nije odslužio kaznu jer je predmet zastareo. Mada se našao i među optuženima za zločin na Ibarskoj magistrali i atentat na Vuka Draškovića u Budvi, oslobođen je uz obrazloženje da za njegovu umešanost u ove zločine ne postoje dokazi.

Bivši načelnik RDB Srbije Radomir Marković, pravnosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog zločina na Ibarskoj magistrali, mogao je biti ključ rešenja ovog slučaja, ali je takođe odbio da se podvrgne poligrafskom ispitivanju povodom ubistva Ćuruvije. Markoviću je naime nuđen status svedoka saradnika u slučaju Ćuruvija, ali je on tu ponudu odbio navodno zbog straha za živote svojih najbližih.

Prati B92 na Viberu

Info

strana 1 od 45902 idi na stranu