100 milijardi dolara zbog krize

Taj novac je predstavljao pomoć u njihovom oporavku od posledica globalne ekonomske krize. Banka je, na zahtev svojih članica, počela da povećava pozajmice od jula 2008. godine, kada se tražnja iz zemalja u razvoju povećala u svetlu pogoršanja svetske recesije i oštrog smanjenja globalne trgovine.

Najveći deo kredita odobrenih po otpočinjanju krize u 2008, u iznosu od oko 60,3 milijardi dolara, otišao je zemljama sa srednjim prihodom koje su imale teškoća s pozajmljivanjem na globalnim finansijskim tržištima. Krediti tim zemljama su pre krize iznosili prosečno 15 milijardi dolara godišnje.

U međuvremenu je obim zajmova i bespovratnih kredita posredstvom fonda Svetske banke za najsiromašnije zemlje sveta dostigao 21,2 milijarde dolara tokom perioda krize, u poređenju sa oko 12 milijardi dolara godišnje pre krize.

Svetska banka je od jula 2008. pružila podršku za 497 projekata radi podsticanja ekonomskog rasta, borbe protiv siromaštva i podrške privatnom sektoru, uključujući 28 milijardi dolara za finansiranje infrastrukture, ukazano je u saopštenju.

Takođe su povećani zahtevi za finansiranje oslabljenih finansijskih sektora , s obzirom na to da se banke u privredama u usponu i zemljama u razvoju suočavaju s pomanjkanjem raspoloživih sredstava za odobravanje kredita.

Zemlje kao što su Letonija i Mađarska, koje nisu uzimale kredite Svetske banke pre izbijanja krize, počele su da pozajmljuju od te institucije zbog slabljenja njihovih ekonomija.

Predsednik Svetske banke Robert Zelik upozorio je da će, s izlaskom sveta iz krize, ekonomski oporavak biti neujednačen i da će se zemlje "suočiti s pojavom ponovnog slabljenja i novim izazovima".

Da bi se izborila s povećanom tražnjom, Svetska banka je zatražila od članica da popune njen budžet, o čemu će biti odlučeno kasnije ovog meseca na sastanku Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Ekonomije u naglom usponu su saopštile da su voljne da doprinesu popunjavanju budžeta, u zamenu za dobijanje veće uloge u tim razvojnim institucijama.

"Bez povećanja kapitala nećemo biti u stanju da, u slučaju posustajanja oporavka, obezbedimo isti nivo podrške kao u proteklih 18 meseci", ukazao je direktor Svetske banke za pružanje usluga zemljama Kil Peters.