Uticaj urbanizacije na zdravlje

Nagli porast broja ljudi koji žive u gradovima i organizovanje odgovarajućeg lečenja za sve njih je najvažnije zdravstveno pitanje 21. veka. Svetska zdravstvena organizacija kroz kampanju ”1000 gradova – 1000 života” poziva gradove da jedan dan u nedelji od 7. do 11. aprila organizuju aktivnosti vezane za zdravlje.

Učinimo gradove zdravijom sredinom za život ljudi, jer već sada u njima živi polovina planete. Loši putevi i slaba bezbednost u saobraćaju povećavaju rizik od povreda, zagađena životna sredina i slaba fizička aktivnost gradskog stanovništva povećava rizik razvoja hroničnih i nezaraznih bolesti.

Dorit Nican iz Svetske zdravstvene organizacije objašnjava da je cilj kampanje poboljšati kvalitet života u gradovima.

"Cilj ovogodišnje kampanje je da podrži kreatore politike u gradovima da razviju ove sredine na način koji doprinosi zdravlju ljudi. Planiranje urbanog razvoja i održavanje gradova treba da omogući da sve gradske službe budu pristupačne svakom građaninu i da on nesmetano može da vodi zdrav i bezbedan život", poručuje Dorit Nican.

Svetska organizacija preporučuje gradovima da zatvore deo ulica za motorna vozila, organizuju aktivnosti u parkovima i omoguće preventivne preglede i bazare zdravlja.

Gradovi u Srbiji zajedno sa zdravstvenim ustanovama već rade na otklanjanju štetnih posledica urbanizacije na zdravlje ljudi, ističe ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

“U ovoj godini u Beogradu nije bilo aktivno 17 kotlarnica na ugalj i na mazut, i najveći zagađivač životne sredine glavnog grada zatvoren je - to su toplane Kliničkog centra, koji se sada greje na gas”, podseća ministar.

“Emisija sumpor-dioksida je nula, a emisija ugljen-dioksida je prepolovljena. U još 16 gradova zdravstveni sistem je pokušao da da primer kroz ovakve aktivnosti”, kaže Milosavljević.

Ministar veruje da su lokalne samouprave u Srbji svesne kakve im sve izazove donosi urbanizacija, kao i da je ulaganje u zdravlje jedan od ključnih resursa za održivi razvoj zemlje.