Preporuka o legalizaciji objekata

Od svih primedaba koje su građani upućivali ombudsmanu, oko 30 odsto je bilo onih koje se odnose na loš rad organa uprave u postupku legalizacije i rušenja bespravno podignutih objekata prema starom zakonu o planiranju i izgradnji, rekla je na konferenciji za novinare načelnica Odeljenja dobre uprave u službi zaštitnika građana Jablanka Tabaš.

Prema njenim rečima, primedbe su se uglavnom odnosile na dugo trajanje postupaka legalizacije, ali i nepostupanje organa uprave po sopstvenim rešenjima kojima je naloženo rušenje bespravno podignutih objekata.

Jablanka Tabaš je kazala da su propusti bili takvog karaktera da su prouzrokovali masovno kršenje prava građana, dodavši da su činjeni na uštrb načela dobre uprave i zakonitosti, zbog čega je došlo do pravne nesigurnosti.

Na osnovu uočenih propusta zaštitnik građana je doneo preporuke koje su upućene svim opštinskim i gradskim organima uprave, Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, rekla je ona.

Opštinskim i gradskim upravama je preporučeno da podatke o primljenim zahtevima za legalizaciju bespravno podignutih objekata učine javno dostupnim.

Preporučeno je i da lokalni organi uprave poštuju rokove u procesu legalizacije, kao i da nadležni organi donesu plan i dinamiku rušenja bespravno podignutih objekata.

Ministarstvu je preporučeno da, kada se za to ukaže potreba, organima lokalne samouprave upućuje mišljenje o načinu primene Zakona, a organima uprave da omogući građanima da na prikladan način mogu da podnesu žalbe na njihov rad.

Pomoćnica ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović-Petrović ponovila je da je po ranijem zakonu o planiranju i izgradnji podneto 568.000 zahteva za legalizaciju bespravno prijavljenih objekata, a da je procenat rešenih predmeta bio oko 22 odsto.

Prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, podneto je 537.000 zahteva za legalizaciju, kazala je ona i dodala da je Ministarstvo procenilo da bi proces legalizacije trebalo da se završi u naredne tri godine.

Damnjanović-Petrovićeva je rekla da je novi Zakon predvideo veoma precizan i brz administrativni postupak legalizacije, što, kako je navela, daje nadu da će ovoga puta najveći broj zahteva biti rešen.

Prema ranijem zakonu, rušenje objekata je bilo predviđeno, ali nije bio predviđen način na koji će se to učiniti, dok je novi zakon obavezao načelnike građevinskih inspekcija da sačine planove rušenja, rekla je ona.

Damnjanović-Petrovićeva je kazala da rušenje do sada nije bilo pitanje struke već političko pitanje, što su, prema njenom mišljenu, razlozi zašto je porušen mali broj objekata, za koji je izvesno da nikada neće moći da budu legalizovani.