Danas:Tadić relaksira odnose sa BiH

Povodom izjave predsednika Srbije da je prihvatljivo izručenje bivšeg člana ratnog predsedništva BiH, Ejupa Ganića, pravosuđu BiH, Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, kaže da je to dobro jer"relaksira odnose Srbije i BiH". Esad Hećimović, politički analitičar iz BiH, se slaže jer smatra da nema dileme u tome da je ovaj slučaj važniji za Bosnu nego za Srbiju.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se Srbija ne protivi da član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić bude izručen sudskim organima BIH.

On je istakao da za Srbiju uopšte nije centralno pitanje njegovo izručenje Srbiji, već je najvažnije da se dogodi sudski proces.

"Odluka o izručenju Ejupa Ganića nije pravne već političke prirode, i biće bazirana, između ostalog, na odnosima Srbije i Engleske. Zavisiće i od ocene o spremnosti Srbije da se suočava sa prošlošću, odnosno sa ratnim zločinima koji su počinjeni u njeno ime tokom devedesetih" kaže Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije.

Prema njegovim rečima, izjava predsednika Tadića je "dobra jer relaksira odnose Srbije i BiH".

"Ne verujem da je Tadićeva izjava data pod pritiscima Evropske unije i Amerike, već mi se čini da je pre reč o tome da postoji svest o nužnosti poverenja i napora za poboljšanje odnosa dve zemlje", zaključuje Todorić.

Esad Hećimović, politički analitičar iz BiH, kaže da nema dileme da je ovaj slučaj važniji za BiH nego za Srbiju.

"Srbija će i nama u BiH i samoj sebi najbolje pomoći progonom ratnih zločinaca koji žive ili se skrivaju na njenoj teritoriji. To je pravi poticaj za političare u BiH da se prestanu skrivati iza uloge žrtve vlastite nacije i suoče sa zločincima na svojoj strani rata. Za Srbiju je to deo nasleđa iz države koja više ne postoji, a za BiH je to i dalje 'živa prošlost'", kaže Hećimović.

"Ja želim da se rasprava o tome vodi u Sarajevu, kako bi se javnost ovog podeljenog grada i podeljene države suočila sa teškim pitanjima od presudnog značaja. Moje dileme potiču iz nesigurnosti da država BiH može da pruži osjećanje pravičnosti pripadnicima sve tri nacionalne zajednice u BiH, jer unutar BiH nema konsenzusa o načinu progona ratnih zločina", ocenjuje Hećimović.

On naglašava da je predsednik Srbije "već prihvatanjem najmanje dve turske posredničke inicijative za poboljšavanje odnosa BiH i Srbije pokazao svoju političku nameru“.

"Međunarodno posredovanje između BiH i Srbije, ka procesuiranju ratnih zločina na osnovu mesta prebivališta osumnjičene osobe, pokrenuli su još pre godinu dana OHR u Sarajevu i ambasada Amerike u Beogradu. Sada postoji sporazum između BiH i Srbije o tome", kaže Hećimović.

Hećimović, na pitanje o krajnjem ishodu slučaja, kaže da bi trebalo sačekati sudske odluke u Britaniji i tužilačke odluke u BiH.

"Svaka tužilačka odluka i u slučaju Dobrovoljačka imaće teške posledice. Većina Bošnjaka i većina Srba vidi ovaj slučaj na potpuno različit način, nakon gotovo dve decenije medijskih i političkih manipulacija. Ishod ovog slučaja u Sarajevu može da bude i njihovom približavanju i kao i njihovo sukobljavanje, ali će to onda biti rezultat unutrašnjeg raspleta a ne intervencije Srbije", zaključuje Hećimović.