Dinkić: Dinarski krediti za građane

Kako je rekao, radi se o dinarskim kreditima s rokom otplate od tri godine i kamatom od 7,5 do 8,95 odsto, u zavisnosti od visine plate. Uprkos kritikama koje su na račun ovih mera izneli ministarka finansija Diana Dragutinović, guverner NBS Radovan Jelašić i mnogi bankari i ekonomisti, Dinkić tvrdi da je cela vlada stala iza njegovog predloga.

Prvi dinarski krediti sa rokom otplate od tri godine i godinom dana počeka, predviđeni su za kupovinu domaćih proizvoda i usluga. Kako najavljuje ministar ekonomije Mlađan Dinkić, oni će se odobravati za kupovinu domaćeg nameštaja, domaće bele tehnike, turističke aranžmane u domaćim banjama, planinama i na jezerima.

Zbog zamrznutih plata i penzija, glavnica duga počeće da se vraća tek u drugoj godini isplate kredita, kaže Dinkić.

"Kamatna stopa će biti dinarska i fiksna i iznosiće 7,5 odsto godišnje, što je najniža stopa na tržištu, za građane koji imaju prihode niže od 30.000 dinara, odnosno ispod prosečne plate, a za one koji imaju primanja između 30.000 i 80.000 dinara kamata će iznositi 8,95 odsto. Usaglasili smo ovo s dve najveće banke i očekujem da će sve druge to prihvatiti“, objašnjava Dinkić.

Na nedavno održanom susretu ekonomista na Kopaoniku, ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je da je potrebno smanjiti porez na plate, a potrošnju dodatno oporezovati povećanjem PDV-a, što je u direktnoj suprotnosti s Dinkićevom najavom da potrošnju treba povećavati dodatnim zaduživanjem.

Međutim, Dinkić kaže da takva dilema u Vladi Srbije ne postoji.

"Ona je uvek bila za to. Meni je na Kopaoniku odmah rekla da se s tim apsolutno slaže. Mogu ekonomisti da pričaju ovako i onako, ali čekam ih sledeće godine kada vidimo rezultate da mi kažu ko je bio u pravu, kao što su krediti za likvidnost subvencionisani prošle godine doprineli da Srbija ima manji pad od drugih zemalja u regionu sad ćemo imati veći rast od drugih zemalja u regionu upravo zahvaljujući obvim merama i bez obzira na gunđanja dežurnih gunđala“, smatra ministar.

Ekonomistkinja Ana Jolović iz Centra za istraživanja tržišta veruje da će kamata koja je niža od inflacije biti interesantna građanima, ali ne veruje da će predložene mere suštinski pomoći rešenje problema.

“Suštinskog efekta mislim da neće biti zato što naša privreda ima mnogo ozbiljniji problem, a ne samo problem kupca. Vi imate ozbiljan problem likvidnost i u privredi, činjenice da je kvalitet nizak, a cena visoka i da ste nekonkurentni”, ocenjuje ona.

Otvoreno ostaje pitanje da li su građanima Srbije potrebni takvi krediti i kako će ih vratiti, smatra Ana Jolović.

U prilog toj tezi idu i najnoviji podaci Kreditnog biroa, koji pokazuju da su građani sve zaduženiji i da se najviše uzimaju krediti za refinansiranje, kojima građani otplaćaju druge kredite.