Radiofar: U drugoj zoni bez asfalta

Stanari ovog nekadašnjeg vikend naselja koje se u poslednjih 30 godina pretvorilo u stalno mesto stanovanja više od hiljadu ljudi, godinama se bore za normalne uslove života, a prema ceni koju treba da plate za legalizaciju objekata imaju isti status kao i stanovnici daleko urbanizovanijih delova grada.

Do surčinskog naselja koje je dobilo ime po uređaju za navođenje aviona i svetlima sa piste obližnjeg aerodroma, vode dva puta. Jedan, kraći koji su nasipanjem zemlje i šljunka napravili sami stanovnici, a kojim se može proći samo ako to vremenski uslovi dozvoljavaju i drugi, za osam kilometara duži, koji preko autoputa vodi do aerodroma samo da bi se prešlo iz jedne trake u drugu i nazad do ulaska u Radiofar.

"Radiofar nema ni asfalt ni pristup zgradama. Da ne govorim da nema ni kanalizaciju, a i vodovod je nešto što izostaje“, kaže Milan Mihajlović iz Udruženja građana "Mesna zajednica Radiofar u osnivanju".

"Mislim da su svi informisani samo zahvaljujući našem angažovanju da naselje postoji i da ima 1000 kuća, skoro 30 privrednih objekata, ali ništa nije učinjeno ili skoro ništa da se problemi reše“, dodaje Mihajlović.

Pošto se ulaz u Radiofar nalazi tik pored autoputa, kada u svoje naselje dolaze iz pravca grada i to jedinom linijom GSP-a koja saobraća do ovog dela grada, da bi prešli na drugu stranu, i tako ne ugroze sopstveni život pretrčavanjem, stanovnici moraju da pešače par kilometara do najbliže pasarele.

Punih pet godina traju molbe, prepiska i sastanci sa nadležnima u lokalnoj i državnoj upravi, a problem još nije rešen.

"Mi kada idemo iz grada nama treba tri-četiri prevoza da bi došli dovde gde boravimo i gde plaćamo legalizaciju“, kaže jedan od stanovinika Radiofara.

Odlukom grada - Radiofar pripada drugoj od deset beogradskih zona, odnosno legalizacija kvadratnog metra na ovoj lokaciji košta preko 16.000 dinara.

Imajući u vidu da se nalazi u neposrednoj blizini autoputa i aerodroma Nikola Tesla, Radiofar spada u tzv. ekonomsku zonu odnosno zonu u kojoj gradske vlasti žele da destimulišu stambenu izgradnju i stimulišu razvoj industrijske zone i tehnoloških parkova i infrastruktura će se razvijati u tom smeru.

Kako nam je rekao član gradskog veća Oliver Glišić, grad je spreman da interveniše, ali da li će i na koji način će intervenisati odlučiće pošto prime sve prijave za legalizaciju koje su podneli građani sa tog područja.