Sukob poljoprivrednika i policije

Protesti poljoprivrednika u Hrvatskoj traju već sedam dana, a oni od vlade traže isplatu podsticaja za 2008. i 2009. godinu. Seljaci su odbili poziv ministra poljoprivrede, Petra Čobankovića da dođu u Zagreb na pregovore, pa je resorni ministar krenuo na sastanak ka njima, u Đakovo.

U Hrvatskoj Osječko- baranjskoj županiji poljoprivrednici su blokirali sve saobraćajnice od Đakova, Našica, Podgorača, Magadenovca, Dalja, Čepina, Čeminca u Baranji.

Hiljade ljudi izvezlo je svoje traktore na glavne magistrale i obilaznice u celoj zemlji. U jednom trenutku došlo je do sukoba između seljaka i policije koja je pokušala da ih skloni sa ulice.

"Smisao ovog protesta, zahtevi koji se trebaju ispuniti a koji su davno obećani u studenom prošle godine u projekciji državnog proračuna i usvajanjem proračuna. Pitam samo jednu stvar- kakva je to država koja nešto obeća, a ne ispuni. To ispadne- možemo im obećati, pa slagati", rekao je Martin Leš, poljoprivrednik iz Bošnjaka.

Poljoprivrednici kažu da neće odustati dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

"Nama sneg ne smeta. Dobro nam dođe. Nećemo ići na njivu da radimo, ostaćemo u protestu da se solidarišemo sa svim seljacima u Hrvatskoj.

Na pitanje da li će ići na blokade putova, Leš odgovara da to neko drugi mora da odluči. "Moramo se svi zajedno dogovoriti, videćemo kako će se pregovori završiti", kaže Leš.

Osim 28,2 miliona evra razlike podsticaja za 2008. godinu, koja treba da im se isplati tokom ove godine, poljoprivrednici traže i da im se 60 odsto podsticaja za 2009. isplati u novcu do 1. aprila, a 40 odsto u repromaterijalu do kraja marta.

Za one koji ne žele repromaterijal, novac se mora isplatiti do 30. maja.

Uoči polaska u Đakovo, ministar poljoprivrede Hrvatske Petar Čobanković je izjavio je da je poslednja ponuda vlade seljacima - 60 odsto isplate podsticaja u novcu, s tim da do kraja marta dobiju pola, a drugu polovinu tokom aprila, kao i davanja repromaterijala u vrednosti od 85,5 evra po hektaru.

On je ponudio i oslobađanje od plaćanja zakupa zemljišta državi, ističući da je to maksimum koji vlada može da da i da bi bilo kakvo ispunjenje zahteva seljaka vodilo u rušenje budžeta i bankrot države.