Palijativno zbrinjavanje pacijenata

Nacionalna strategija o palijativnom zbrinjavanju usvojena je pre skoro godinu dana, ali je ova vrsta brige o pacijentu u Srbiji još u povoju, jer za obolele od najtežih bolesti, kada im bolest uđe u završnu fazu, mesta u bolnicama najčešće nema, prepušteni su službama patronaže i porodici koja pati zajedno sa njima.

Nekada bolest donosi bolove, ali ne lake, već teške, strašne, iscrpljujuće, neizdržive. Bolove koji traju nedeljama, pa i mesecima. Bolove zbog kojih se gube san i apetit a rađaju strah, depresija, psihičke i duševne patnja

"Kući sam imao takve bolove da sam ženi rekao da izvede decu kod komšija, da mogu da se izvičem isplačem, nisam više mogao da trpim. Nisam mogao kod kuće ni pidžamu da imam, ni da se pokrijem, ni ništa, pošto dlake na nozi kao da su bili ekseri, ako se pokrijem to se u nogu, kao da se zabija, to je bilo neizdržljivo“, kaže jedan od pacijenata.

Jedan od najtežih bolova je kancerski bol. Sva maligna oboljenja ne izazivaju bolove, ali neki tumori poput tumora pluća, pankreasa, vrata i glave praćeni su jakim bolovima.

I samo lečenje izaziva bolove, kao što su bolovi posle operacije, oštećenje nerava usled hemioterapije, ili stvaranje ožiljka tokom zračne terapije. Jak bol, međutim, ne mora da znači da bolest napreduje ili da se bliži kraj života, ali je najvažnije da oboleli ne mora i ne sme da trpi.

"Medicina danas ima znanje, medicina danas ima lekove, medicina danas ima strategiju kako da se bolovi otklone. Naš nervni sistem se promeni u dugotrajnom prisustvu bola. Ta promena nervnog sistema nekada može da bude trajna, prosto nervni sistem se navikne da mnogo lakše prenosi informaciju o bolu. Praktično bol što se duže trpi ona biva sve jača“, objašnjava klinički farmakolog Snežana Bošnjak.

Danas se intenzitet bola može precizno odrediti i na osnovu pravilne procene propisuju se odgovarajući lekovi. U Srbiji oboleli često trpe u nadi da bol mogu izdržati bez lekova, ili iz predrasuda da će postati ovisnici, ili da lekovi neće delovati onda kada ih najviše bude bolelo. Savremeno palijativno zbrinjavanje bol ne posmatra samo kao fizičku patnju.

"Uvek uz razgovor o bolu idu i razgovori o drugim simptomima. Da li pacijent pored bola ima mučninu, da li se guši, da li ima kašalj, da li ga je ta bol toliko iscrpela da ga je uvela u depresiju, u anksioznost, da li je ta bol toliko okupirala njegov život da on više uopšte nema interesovanja za svoje prijatelje za svoju porodicu“, navodi Bošnjakova.

Plan lečenja bola mora da bude jednostavan, efikasan i primenljiv i u kućnim uslovima,kako bi oboleli što lakše imao kontrolu nad bolom. Pacijent i porodica pate zajedno i zato je važno da i porodica zna da se bol može otkloniti, a palijativna briga mora omogućiti svakom bolesniku odgovarajuću negu i što bolji kvalitet života Dr Dubravka Šaranović predvodila je stručnjake u izradi Nacionalne strategije za palijativno zbrinjavanje koju je Vlada republike Srbije usvojila pre tačno godinu dana, ali aktivnog sprovođenja u praksi, još uvek nema.

Ovde možete pogledati gostovanje Dubravke Šaranoviću vestima B92.