Prva banka majčinskog mleka

Direktorka tog Instituta Niveska Božinović-Prekajski je ukazala na značaj prirodne ishrane za prevremeno rođene bebe, kojih na tom Institutu godišnje bude smešteno i do 900.

"Više od 35 odsto tih mališana ima manje od kilogram i po, a Instutut je, između ostalog, zahvaljujući donatorima humanog mleka postigao svetski nivo preživljavanja na 79 odsto jedne od najrizničnijih populacija - prevremeno rođenih malisana", navela je Božinović-Prekajski.

Prema njenim rečima, prirodna ishrana novorođenih mališana je značajna jer pospešuje odbrambene mehanizme, a takođe pozitivno utiče na neurološki razvoj dece.

Ona je kazala da je za mališane najbolje obogaćeno majčinsko mleko, ali da je pođednako korisno i donorsko mleko koje ne sme biti zagađeno, a to, između ostalog, zavisi i od ishrane majke donatora.

U opremanje prve bolnice majčinskog mleka uloženo je oko 3 miliona dinara, od kojih je polovina prikupljena u akciji "Trčimo za bebe" a ostatak je iz budžeta izdvojila opština Vračar.

Tim novcem je nabavljena najsavremenija oprema, kojom je omogućeno da sakupljanje, čuvanje i distribucija budu na najvišem nivou.

"Kupljeni su adekvatni pasterizatori koji omogućavaju da humano mleko bude odloženo i zamrznuto, a da ne izgubi kalorijsku vrednost dok se ne distribuira", kazala je direktorka Instituta.

Prema njenim rečima, nabavljene su elektricne pumpe za izmazanje, što olakšava ekspresiju dojke i sakupljanje praktično svake kapi mleka.

"Nabavljen je laserski mikroanalizator, koji iz minimalne količine mleka potvrđuje njegovu kalorijsku vrednost, količinu šećera, masti i proteina, pa tako omogućava i individualni unos nutrimenata za svako novorođenče", dodala je ona.

Načelnica Banke majčinskog mleka Slavica Simić kazala je da dobrovoljni davaoci mogu biti sve majke bez obzira na godine, koje imaju višak mleka, zdrave su, nisu pod lekovima i ne konzumiraju akohol i cigarete.

Ona je rekla da se majčinsko mleko iz Instituta distribuira i drugim zdravstvenim ustanovama i da je, pored prevremeno rođenih mališana, pogodno za decu čiji su probavni putevi operisani, a da će u budućnosti biti korišćeno i za ishranu odraslih osoba koje su imale neku hiruršku intervenciju.

"Transport drugim zdravstvenim ustanovama koje nisu iz Beograda još uvek je nerešeno pitanje jer nam nedostaje odgovajaći sanitetski auto", kazala je Simićeva i dodala da sada majke u bočicama kod kuće mogu da ostavljaju mleko i zamrzavaju ga, a potom i da ih u termo-torbama donose u banku.

Rok upotrebe je od tri do šest meseci, nakon pasterizacije, a svi uzorci prolaze bakteriološko ispitivanje na Institutu "Batut".

"Dešava se i to da majke donose sveže mleko, što je veoma dragoceno jer se uz saglasnost roditelja prevremeno rođenog deteta odmah može dati mališanu, a mogu ga koristiti i odrasle osobe nakon operacije", navela je Simićeva.

U 2009. godini prikupljeno je 2.300 litara majčinskog mleka, a, prema njenim rečima, to nisu ni približno dovoljne količine ni za Beograd ni za Srbiju.