Umro Momo Kapor

Momo Kapor je bio kompleksan umetnik, prvo slikar, a nakon objavljvanja romana ”Foliranti“ 1975. godine svojevrsni fenomen u jugoslovenskoj književnosti i jedan od načitanijih pisaca na ovim prostorima. Poslednjih decenija javnost ga, međutim, pamti i po tvrdim nacionalističkim stavovima, a bio je i član odbora za odbranu istine o Radovanu Karadžiću.

Momo Kapor bio je začetnik urbane srpske književnosti. Promovišući duh grada a pre svega Beograda, bio je jedan od najpopluarnijih pisaca na jugoslovenskim prostroima.

“Pisac u farmerkama”, kako su ga zvali, ubrzo je nakon objavljvianja prvog romana "Foliranti" 1975. godine postao svojevrsni književni fenomen, kaže za B92 književnik i književni kritičar Vasa Pavković.

“Momo Kapor je negde od sredine 70-ih pa sve negde do 90-ih pisao veoma inovativne i moderne knjige. On je bio pravi urbani pisac i pre svega romanima ‘Foliranti’, ‘Zoe’, ‘Beleškama jedne Ane’, pa i nekim knjigama koje su kasnije došle, a koje su bile vrlo ambiciozne, recimo ‘Knjiga žalbi’ ili ‘Zelena čoja Montenegra’, uspostavio je čak i neke standarde urbane književnosti”, podseća Pavković.

“Ja mislim da je on bio pre svega promoter te takozvane proze u trapericama ili proze u farmerkama“, kaže on.

Momo Kapor je bio autor i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko filmova – između ostalih i “Valter brani Sarajevo”.

Ono po čemu će svakako ostati upamćen su brojna književna dela i romani među kojima su “Provincijalac”, “Beleške jedne Ane”, “Ada”, serijal knjiga o Begradu 011, kao i “Una” i “Knjiga žalbi” po kojima su snimljeni i filmovi.

Poslednje dve decenije javnost je Momu Kapora mnogo više mogla da prati kroz svojevrsni politčki angažman.

Tokom 90-ih bio je miljenik Miloševićevih medija, zastupajući tvrdu nacionalističku struju, a bio je i član komiteta za Odbranu istine o Radovanu Karadžiću.

Vasa Pavkoić kaže da to nikako ne sme da zamagli njegovo stvaralaštvo koje je ostavilo ozbiljan trag u srpskoj umetnosti. ”Jednostavno može se odvojiti jedan izuzetno moderan pisac kakav je Momo Kapor bio u neke dve decenije svog stvaralaštva i pisac koji je u 90-im pisao neke drugačije tekstove, drugačije se odnosio kada je sa jednog kosmopolitskog, beogradskog ili libertinskog duha ušao u neke druge vode i počeo da zastupa i nacionalnu ili nacionalističku ideologiju, to ne bi trebalo mešati i nije Momo Kapor prvi i jedini pisac koji je tako nešto uradio”, podseća on.

“Videće se velika praznina kako u našem književnom svetu tako i u svetu likovne umetnosti. On je bio jedan od najboljih crtača koje smo imali i sam je voleo da kaže da je ‘najbolji crtač među piscima’ i može biti najbolji pisac među crtačima“, ocenjuje Pavković.

Momo Kapor rođen je u Sarajevu 1937. godine, ali se odmah nakon završetka Drugog svetskog rata sa preselio u Beograd u kome je ostao do kraja života, postavši svojevrsni hroničar grada. Slikarstvo je diplomirao 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti.

Uzrok smrti Mome Kapora nije saopšten, ali je u medijima bilo poznato da je bolovao od raka grla.

O smrti i karijeri poznatog pisca možete čitati i u našoj rubrici Kultura.