Karadžić: Rat izazvalo jezgro SDA

Bivši lider bosanskih Srba je, pred Haškim tribunalom, izjavio da se neće braniti prebacivanjem odgovornosti na druge, rekavši da "ima dobre dokaze". Za izbijanje rata u BiH okrivio je, kako je rekao zavereničko jezgro Stranke demokratske akcije koje je vodilo ratnu politiku u korist Muslimana, a na štetu hrišćanske većine - Srba i Hrvata.

"Ovde sam pred vama ne da branim svoju malenkost nego veličinu jednog malobrojnog naroda u BiH koji 500 godina trpi i pokazuje veliki stepen izdržljivosti i skromnosti da opstane u slobodi. Neću sebe braniti tvrdnjama kako nisam bio važan ili da nisam imao funkciju dok sam služio narodu niti ću odgovrnost prebacivati na drugog. Braniću naš narod i njegovu stvar koja je pravedna i sveta", rekao je on pred sudom.

Tokom detaljnog objašnjavanja sudskom veću kako je izbio rat u BiH, Karadžić je, između ostalog, naveo da Srbima rat nije bio potreban, već Muslimanima i Hrvatima koji su želelii da izađu iz Jugoslavije.

Bivši predsednik Republike Srpske takođe tvrdi je da je tužilaštvu potrebno da ga prikaže kao "monstruma" zato što "nema dokaze".

"Umesto da tužilaštvo izoluje neko krivično delo koje je ovaj optuženi napravio ono kriminalizuje kompletan narod i svaku njenu aktivnost, legalnu i legitimnu političku aktivnost proglašava za udruženi zločinački poduhvat bilo šta što su Srbi hteli, a oni nisu imali akcije, Srbi su imali reakcije", rekao je Karadžić.

U uvodnoj reči koja bi trebalo da da pravac u kom će se kretati njegova odbrana, Radovan Karadžić je negirao krivicu za stradanje civila u eksplozijama na sarajevskoj pijaci Markale 1994-95 i nazvao ih "neverovatnim primerima ratnog lukavstva" vlasti u Sarajevu "koje je dovelo do kažnjavanja Srba".

"Nema tog nišandžije koji će jednom granatom minobacačkom koja je indirektna vatra pogoditi pijacu, na kojoj nema ljudi, robe, a onda je, odjednom, 200 ljudi pogođeno, a bar stotinu nije pogođeno. Oni stolovi bi zaštitili nekoga. Mislim da je to vrhunac da se ovo donese u sud i da se može desiti vrhunski zločin koji se zove nepravda”, dodao je on.

Karadžić je rekao da pored toga što je zločin nepravde zločin velik, još veći je zločin uveriti Muslimane da su im to Srbi uradili.

“Kako se očekuje pomirenje ako Muslimani veruju da su im ovo Srbi uradili. A nisu uradili. Vidi se i možemo da dokažemo da nisu”, dodao je Karadžić.

Dok je Radovan Karadžić izlagao svoju uvodnu reč, što će nastaviti i sutra, ispred tribunala u Hagu okupili su se članovi porodica žrtava bosanskog rata, među njima i žene iz udruženja "Majke Srebrenice".

Za izbijanje rata u BiH okrivio je, kako je rekao, zavereničko jezgro Stranke demokratske akcije, koje je vodilo ratnu politiku u korist Muslimana, a na štetu hrišćanske većine - Srba i Hrvata.

"Ovde ćemo dokazati da SDA nije trebala Srbe u Bosni nego da je trebala srpske teritorije te dve trećine terotitija u Bosni. Ovo tužilaštvo mene optužuje da sam hteo da Muslimani odu iz RS, a SDA, Muslimani, mladi Muslimani fundamentalisti hteli su da svi Srbi odu iz Bosne“, navodi Karadžić.

Radovan Karadžić, koji se brani sam, imaće ukupno šest sati za uvodnu reč, danas i sutra isto koliko je na početku suđenja 26. oktobra prošle godine za uvodne napomene imala i optužba.

Pravni savetnik Radovana Karadžića, američki advokat Piter Robinson izjavio je da je Karadžić u uvodnoj reči odbrane na suđenju pred Haškim tribunalom ponudio tumačenje događaja u BiH drugačije od navedenog u optužnici.

"Na sudskom veću je da odluči koje je od ta dva tumačenja uverljivije", rekao je Robinson.

On je najavio da će se sutra, u nastavku uvodne reči, Karadžić podrobnije baviti pojedinačnim navodima optužnice, poput uzimanja međunarodnih talaca 1994. godine i optužbama za zločine u Sarajevu.

Robinson nije isključio da bi Karadžić, posle uvodne reči, mogao odbiti da unakrsno ispita prvog svedoka optužbe čiji je iskaz, po odluci sudskog veća, zakazan za sredu, 3. decembar.

Upitan o ulozi sudski postavljenog branioca Ričarda Harvija, pravni savetnik Robinson je odgovorio da bi sudsko veće moglo naložiti Harviju da preuzme zastupanje Karadžića, ukoliko Karadžić "odluči da ne može da unakrsno ispituje svedoka".

"Videćemo u par narednih dana", naznačio je Robinson.

Sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona odobrilo je, na početku današnjeg zasedanja, Karadžiću da uloži žalbu na odluku o početku dokaznog postupka saslušavanjem prvog svedoka.

Karadžić je ranije tražio da prvo svedočenje bude odloženo do 17. juna zato što, kako tvrdi, nije mogao da se pripremi zbog toga što mu je sudski sekretarijat uskratio novac za odbranu, ali je veće sudije Kvona taj zahtev odbilo.

Petronijević: Karadžić će iskoristiti oba dana za uvodnu reč

Karadžić, koji se brani sam, imaće, prema odluci sudskog veća, dva dana za izlaganje uvodne reči, koliko je na početku suđenja 26. oktobra prošle godine za uvodne napomene imala i optužba. Karadžićev pravni savetnik, advokat Goran Petronijević, kaže da će prvi predsednik Republike Srpske iskoristiti oba dana za uvodnu reč.

"Karadžić će dnevno govoriti tri sata. U uvodnoj daje pravac u kojem će se odbrana kretati. Sve u svemu, vremena je bilo malo, mi smo tražili od sudskog veća dodatni period za pripremu odbrane. Veće je u petak donelo jednu odluku koja nije konačna i očekujemo da se nakon žalbe, naš predlog usvoji i dodeli dodatno vreme, uz adekvtna sredstva, koja bi nam omogućila da u potpunosti pripremimo odbranu“, kaže on.

Ukoliko ne bude usvojena žalba odbrane, suđenje se nastavlja u sredu 3. marta i to iskazom prvog svedoka optužbe.

Inače, uvodnoj reči odbrane u sudnici je prvi put put prisustvovao i branilac koga je Tribunal nametnuo Karadžiću, britanski advokat Ričard Harvi.

Petronijević, međutim, kaže da će njegova uloga biti sporedna.

"Biće u jednom drugu delu sudnice. Pored njega će biti jedan savetnik i jedan saradnik, koji će mu pomagati u tehničkom izvršenju uvodne reči. Naime, tokom izlaganja će biti emitovani tonski i filmski zapisi koji će ilustrovati pojedine delove uvodne reči“, objašnjava Petronijević.

"Gospodin Harvi i njegovi saradnici neće imati ulogu u postupku, a sam Karaždić, prema mojim saznanjima, do sada s njim nije imao kontakt. Sam gospodin Harvi, osim prvog pisma koje je uputio Marku Sladojeviću i meni, nije više kontaktirao sa odbranom. Njegova uloga u čitavom postupku, sem toga što je stend baj, ne bi mogla da bude ni u budućnosti da bude ozbiljna jer i nije mao vremena, resursa niti mogućnosti da pripremi odbranu", kaže on.

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe.

Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.

U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.

Karadžića je označio kao arhitektu politike na kojoj su ti zločini utemeljeni.

Ako suđenje bude nastavljeno u sredu, tužilaštvo će, kako je ranije saopšteno, prvo predstaviti dokaze o zločinima u Sarajevu, o čemu će iskaz prvi dati zaštićeni svedok KDŽ-263. Drugi svedok biće Sulejman Crnčalo.

Podsetimo, optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.