Savet kritikuje Uredbu o zemljištu

Savet, zbog toga, od Vlade traži da Uredbu stavi van snage. "Naš Ustav ne dozvoljava donošenje uredbi sa zakonskom snagom. Uredbe su podzakonski akti kojim se bliže razrađuju odredbe zakona i ne mogu sadržati odredbe kojima se reguliše materijalno pravo, niti uredbe mogu biti suprotne odredbama zakona", navedeno je u saopštenju Saveta za borbu protiv korupcije.

"Savet za borbu protiv korupcije predlaže Vladi da u što kraćem roku stavi van snage Uredba o kriterijumima i postupku za utvrđivanje visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju prava na konverziju uz naknadu", upozoravajući da "Uredba omogućava preraspodelu ogromnog državnog bogatstva na račun privilegovanih pojedinaca".

Uredbom je "regulisano da se naknada za konverziju utvrđuje tako što se tržišna vrednost građevinskog zemljišta u momentu konverzije prava korišćenja u pravo svojine umanjuje za troškove pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta."

Međutim tim podzakonskim aktom "se propisuju bliže odredbe za utvrđivanje troškova pribavljanja prava korišćenja, već se kao trošak pribavljanja priznaje revalorizovana cena kapitala".

Kako je Zakonom propisano da će se naknada za konverziju utvrditi tako što će se od tržišne vrednosti odbiti troškovi pribavljanja građevinskog zemljišta, onda se Uredbom ne mogu ovi troškovi poistovetiti sa cenom imovine ili kapitala, smatra Savet.

Obaveza Vlade je bila da bliže propiše kojim se priznaju troškovi pribavljanja zemljišta i na koji način se utvrđuje njihova visina.

Zakonom nije propisano da su troškovi pribavljanja zemljišta jednaki ceni kapitala i imovine, pa to ne može biti propisano ni Uredbom vlade, precizira se u saopštenju.

Savet ukazuje i da se pomenutom Uredbom daje mogućnost konverzije prava korišćenja na neizgrađenom zemljištu u pravo svojine za privredna društva i druga pravna lica na koje su se primenjivale odredbe zakona kojim se uređuje privatizacija, svojinska transformacija, stečajni i izvršni postupak.

Savet je skrenuo pažnju da Zakon o planiranju i izgradnji ne daje mogućnost konverzije neizgrađenog zemljišta za ove subjekte, pa se to pravo nije moglo propisati ni Uredbom.

Priznavanje cene kapitala koje je preduzeće platilo u privatizaciji u troškove pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta, ekonomski je nedopustivo i u suštini znači poklanjanje velike vrednosti vlasnicima privatizovanih preduzeća koji za građevinsko zemljište u državnoj svojini nisu ništa platili, jer je ono u postupku privatizacije i procene vrednosti kapitala, vrednovano sa nulom, ukazuje to vladino telo.

Dobar primer za to je slučaj Luke "Beograd", gde vlasnici imaju mogućnost da izvrše konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad oko 120 hektara gradskog građevinskog zemljišta, uz plaćanje izvesne nadoknade za ovih 120 hektara, ali će im celokupna imovina Luke "Beograd" ostati besplatno, jer je sadašnja tržišna vrednost ovog zemljišta veća od ukupne cene kapitala koja je plaćena za to preduzeće.

Savet predlaže Vladi da donese novu uredbu u skladu sa Ustavom i Zakonom i to tako što će se naknada za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu utvrditi na način da se tržišna vrednost građevinskog zemljišta umanji za sve stvarne troškove pribavljanja prava korišćenja.

Ovu preporuku Savet je dostavio predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, ministru životne sredine i prostornog planiranja Oliveru Duliću i ministarki finansija Diani Dragutinović, navedeno je u saopštenju Saveta za borbu protiv korupcije.