Tadić: Što veća podrška rezoluciji

U intervjuu za sutrašnji broj nedeljnika “Vreme“, predsednik Tadić je izjavio da je veoma važno da u parlamentu bude postignut što veći konsenzus pri usvajanju skupštinske rezolucije o Srebrenici, ali i da taj dokument dobije najširu podršku nevladinog sektora kako bi osuda zločina bila odluka čitavog srpskog društva.

"Taj vrednosni iskorak biće izuzetno važan u ukupnoj transformaciji našeg društva u civilno društvo, a osuda jednog strašnog zločina koji je u svetu postao simbol stradanja u ratovima devedesetih biće i distanciranje od zločinaca koji su tvrdili da to čine u ime srpskog naroda. Srbija tim činom svakako podiže i svoj ugled i svoj regionalni kredibilitet", objasnio je Tadić.

"U javnosti su krenule diskusije, prvo da li treba ili ne treba usvojiti rezoluciju, a onda da li treba upotrebiti reč genocid. To su jalove diskusije. Parlament nije sud da bi jedno pre svega vrednosno pitanje pretvorio u stručno-pravnu debatu. Najvažnije je da se osudi taj svirepi zločin i da terminologija bude potpuno jasna u osudi samog zločina kao i u saosećanju sa patnjom nevinih žrtava iz drugog naroda", kazao je Tadić.

Integracija u NATO nije na dnevnom redu

Govoreći o bezbednosnim integracijama Srbije, Tadić je rekao da bi u mandatu ove vlade trebalo da bude otvoren naredni stadijum angažovanja u programu Partnerstvo za mir i odbacio kao smešne sve spekulacije da neko namerava da Srbiju "ispod žita" uključi u NATO.

"Ova vlada neće pokretati referendum o učlanjenju Srbije u NATO. To je i odgovor svima onima koji pokreću pitanje referenduma... Niti je neko imao nameru da promeni rezoluciju parlamenta o vojnoj neutralnosti, niti je neko imao ideju o integraciji Srbije u NATO", istakao je Tadić.

Lideri u borbi protiv organizovanog kriminala

Osvrćući se na intenziviranu borbu protiv organizovanog kriminala koju u poslednje vreme sprovode nadležni državni organi, Tadić je rekao da Srbija na taj način nedvosmisleno dokazuje da je regionalni lider u borbi protiv kriminala i izrazio očekivanje da će i susedi poći njenim putem.

"Srbija je sasvim sigurno vodeća zemlja u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu. Hrvatska je odmakla u borbi protiv korupcije nešto ispred Srbije. Ta vrsta pozitivnog rivalstva može na kraju da doprinese da postignemo rezultate koji su na korist naših građana, a pretpostavka su našeg daljnjeg evropskog puta", rekao je Tadić.

O odnosima u regionu

Komentarišući odnose Srbije sa državama u regionu, Tadić je konstatovao da u odnosima sa Crnom Gorom postoje povremeni nesporazumi, ali da su veze između dva naroda toliko snažne da nijedna vlast, ma kakva bila, ne može da ih učini suštinski lošim.

"Priznanje Kosova, koje Srbija smatra delom svoje teritorije, svojom južnom pokrajinom, pomaže ugrožavanju teritorijalnog integriteta naše zemlje. Zato Srbija mora da reaguje, ali trudeći se da to učini na način koji ne ostavlja nepopravljive posledice. I sve to zarad dobrobiti građana naših zemalja. Dakle, u želji da oni ne ispaštaju zbog loših političkih odluka", rekao je Tadić, i ocenio da su priznanja pojedinih zemalja, među kojima je i Crna Gora, upotrebljena za dezavuisanje inicijative Srbije da se kosovsko pitanje pomeri sa političke na pravnu ravan.

Kada je reč o odnosima sa BiH i Republikom Srpskom, Tadić je ponovio da Srbija ostaje garant Dejtonskog sporazuma i da će biti otvoreno protiv svih inicijativa koje bi mogle da ugroze njegove tekovine.

"Ukoliko bi neko pokušao da organizuje, bilo u Federaciji ili u Republici Srpskoj, referendum o podeli BiH, Srbija bi na to kao zemlja garant Dejtonskog sporazuma rekla - ne. Ali o referendumu kao podršci Dejtonskom sporazumu, Srbija principijelno ne može imati ništa protiv", rekao je Tadić.

Kada je reč o odnosima sa Hrvatskom, Tadić smatra da bi na početku mandata novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića trebalo utvrditi principe na kojima bi dve države mogle da prave najbolje moguće prijateljske veze.

"Naš susret će imati smisla ukoliko budemo mogli nešto da ispostavimo kao rezultat građanima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen, a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su ti interesi zajednički, treba raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, naše međusobne odnose", objasnio je Tadić.

Rešiti pitanje Kosova pre ulaska u EU

Komentarišući predviđanja da će se Srbija u jednome trenutku suočiti sa uslovom priznavanja nezavisnosti Kosova kako bi ušla u EU, Tadić je istakao da mu je takva situacija nezamisliva.

"Srbija će sve učiniti da pre nego što dođe datum za ulazak u EU ne postoji više konflikt na ovom prostoru i da se pitanje Kosova konačno reši. Srbija ne želi večni konflikt koji bi pre ili kasnije opet ugrozio naše nacionalne i građanske interese", rekao je Tadić.

Predsednik Tadić je izjavio da je uveren da će, iako u Srbiji i Evropi ima onih koji bi želeli da Kosovo bude zona zamrznutog konflikta, u budućnosti biti stvoren ambijent za pronalaženje kompromisnog rešenja koje će čitav region rasteretiti tog istorijskog sukoba.

"Kosovski problem zahteva razrešenje, a ne može biti rešenje tog problema to što je ta stvar gurnuta pod tepih time što su neke države priznale Kosovo zažmurivši na povredu međunarodnog prava i poručivši Srbiji da treba da prihvati realnost na terenu.

Takva njihova logika, između ostalog, međunarodne činioce dovodi u poziciju da moraju da prihvate realnost da Srbi sa Kosova ne žele da prihvate suverenost takozvane države Kosovo na čitavoj teritoriji", rekao je Tadić.

Štednja na svim nivoima nema alternativu

Kada je reč o ekonomskim problemima sa kojima se Srbija suočava, Tadić je istakao da politika štednje na svim nivoima nema alternativu, jer se samo na taj način može izbeći da Srbija dospe na listu zemalja koje su u takozvanom dužničkom ropstvu.

Srbija se, kako je objasnio, neće zaduživati kako bi pokrivala javnu potrošnju, ali da će deo razvojnih projekata neminovno morati da bude finansiran i kreditima.

"Bitno je da novo zaduživanje, kojim opterećujemo generacije koje dolaze, isključivo plasiramo u izgradnju infrastrukture koju će te generacije dobiti na upotrebu, a ne u potrošnju, a ne u užitke ove generacije.

I to je suština. Svi normalni se zadužuju da bi se razvijali", kazao je Tadić. On je izrazio uverenje da će se rezultati razvoja infrastrukture osetiti već sledeće godine.

Tadić je naglasio da Srbija neće pribeći privatizaciji strateških javnih preduzeća, odnosno elektroprivrede i gasne privrede, kako bi jednokratno rešila ekonomske probleme.

"Vlada ovog trenutka veoma ozbiljno razmatra mogućnost da se smanje obavezne rezerve i da u dogovoru sa guvernerom Narodne banke predloži jedan paket ekonomskih mera.

U ekonomiji vlada pravilo - kada zahvatite na jednom mestu, proizađe problem na drugom. Suština jeste da ne napravite nestabilnost koja može da uruši kompletan poredak.

I zbog toga se ovog trenutka razmatraju mogućnosti da se smanje obavezne rezerve, ali pod uslovom da taj oslobođeni novac bude investiran u produktivne grane privrede", rekao je Tadić.

"Moj cilj je da završim svoj mandat kao čovek koji je ljudima ostavio nešto konkretno, a ne samo prazne priče; ne samo priču o tome da ćemo obezbediti radna mesta, već situaciju da stvarno imamo nova radna mesta; ne samo priču o tome da ćemo izgraditi infrastrukturu, kao što je to radila vlada Vojislava Koštunice sa Veljom Ilićem, koja iza sebe nije ostavila čak ni projekte za te puteve, pa sve treba sada da se uradi - već stvarne kilometre autoputeva i stvarne modernizovane delove naše železnice", kazao je Tadić.