Hag odbio Šešeljev zahtev

Šešelj se u zahtevu pozvao na "doktrinu zloupotrebe procesa" iz anglosaksonskog pravnog sistema, navodeći primere odbacivanja optužbe zbog kršenja prava optuženog na brz i pravičan proces. On je dodao da je haškom tužilaštvu sada cilj da ga što duže zadrži u pritvoru Tribunala.

Pretresno veće ukazuje da ne postoji unapred određena "kritična" dužina suđenja koja ne bi trebalo da se prekorači i koja bi ugrozila valjanost procesa, navedeno je u saopštenju Tribunala dostavljenom Tanjugu.

Veće ističe da je suđenje Šešelju veoma složeno zbog težine optužbi protiv njega.

Odlaganja procesa bila su isključivo u cilju obezbeđivanja pravičnog suđenja, odnosno dodatnog vremena za pažljivu proveru stvari važnih za obe strane u procesu.

Ali čak i kada je dolazilo do odlaganja suđenja, proces nije prekidan već su održavana administrativna saslušanja, a obrađivani su i zahtevi optuženog, dodaje se u saopštenju.

Suđenje lideru Srpske radikalne stranke počelo je novembra 2007. godine i u više navrata je prekidano, uglavnom na zahtev tužilaca.

Poslednji put je prekinuto, takođe na zahtev tužilaca, da bi se ispitale tvrdnje jednog svedoka optužbe da mu je prećeno. Istraga o tome se vodi kao poverljiva, pa javnosti nisu dostupne informacije o njenom toku.

Povodom tvrdnji Šešelja iznetih u zahtevu da je njegovo hapšenje rezultat dogovora nekadašnjeg glavnog tužioca Tribunala Karle del Ponte i bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića, čiji je cilj bilo njegovo uklanjanje sa srpske političke scene, pretresno veće je podsetilo da je na tu tvrdnju već ranije dalo odgovor, tako da to nije novi podatak pa ga neće uzeti u razmatranje.

Lider srpskih radikala je tvrdio da tužilaštvo nema valjane dokaze koji bi opravdali nastavak suđenja.

Pretresno veće je navelo da je njegov sud subjektivan, a da će se o valjanosti dokaza na kraju njihovog iznošenja izjasniti sudsko veće i to kada proces iznošenja dokaza bude završen.

Šešelj, koji se tereti za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovirni u sukobima od 1991 do 1993, je u pritvoru Haškog suda od 24. februara 2003. godine. On se dobrovoljno predao Tribunalu.