Srbija u EU do 2018?

U razgovoru sa novinarima medija iz Srbije, koji je organizovala fondacija Konrad Adenauer u Beogradu, nemački predstavnik, koji je zahtevao anonimnost, rekao je da će u junu ove godine EU dati zeleno svetlo za kandidaturu Srbije, ukoliko izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan po Srbiju.

Potom će, dodao je on, Srbiji biti dostavljen upitnik, na koji bi ona mogla da odgovori do početka 2011. godine, a u junu naredne godine Srbija bi mogla da započne pregovore i da ih okonča do septembra 2016. godine.

"Zatim će biti potrebno godinu dana za ratifikaciju pristupanja Srbije EU, tako da bi Srbija mogla da postane punopravna članica ili krajem 2017. ili početkom 2018. godine", kazao je sagovornik medija iz Srbije.

"Regulisati" odnose sa Kosovom

On je poručio da će Srbija u međuvremenu morati da radi na rešenju problema Kosova i na "regulisanju" međusobnih odnosa.

"Ukoliko Srbija nastavi da ponavlja da je Kosovo deo nje, a imamo li u vidu činjenicu da je na primer Nemačka priznala nezavisnost Kosova, onda je logično da Nemačka neće želeti da ratifikuje sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji", objasnio je predstavnik Nemačke.

Prema njegovim rečima, Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova, ali mora da "reguliše" taj problem, pošto EU ne želi da prima u članstvo države koje imaju neke konflikte.

"Pogrešno je što srpski političari tvrde da proces pristupanja EU i pitanje Kosova nemaju veze jedno s drugim. Tu poruku ćemo preneti i predsedniku (Srbije Borisu) Tadiću, kada uskoro bude posetio Nemačku", kazao je on.

Podsetio je da je, u vreme hladnog rata, kada su postojale Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika (DDR), ova prva u svetu insistirala da se DDR ne prizna i spoljna politika je dugo bila usmerena upravo u tom pravcu, poput sadašnje spoljne politike Srbije, kada je u pitanju Kosovo.

Dodao je da Ujedinjene nacije nisu želele da u članstvo prime nijednu Nemačku, dok god je postojao tako veliki konflikt između njih.

"Na kraju su dve Nemačke 1972. godine potpisale Ugovor o osnovnim principima, kojim nisu formalno priznale jedna drugu, ali su se obavezale na dobrosusedske odnose, uspostavile saradnju u mnogim oblastima i razmenile stalne predstavnike, koji nisu bili u rangu ambasadora", naveo je predstavnik Nemačke.

Dodao je da je Savezna Republika Nemačka, pored toga što je potpisala Ugovor, DDR-u dostavila i "Pismo o nemačkom jedinstvu", pošto je u ustavu Savezne Republike Nemačke pisalo da nikada neće odustati od ideje ujedinjenja dve Nemačke.

Ocenio je da bi takav recept mogla da primeni i Srbija, u procesu "regulisanja" svojih odnosa sa Kosovom, pošto i u Ustavu Srbije piše da je Kosovo njen neotuđivi deo.

On je rekao da Kosovo pravi velike "glavobolje" za EU i ocenio da će biti potrebno mnogo vremena da bi Kosovo zaista postalo država u punom smislu te reči.

"I kada smo priznavali nezavisnost Kosova, bili smo svesni problema koji će da uslede, ali smo ipak to učinili jer smo bili uvereni da će u slučaju daljeg odlaganja priznanja nezavisnosti vrlo verovatno doći do vrućeg konflikta", kazao je on.

O evropskoj perspektivi regiona

Prema njegovim rečima, Rusija ima isključivo ekonomski interes u Srbiji, pa zbog toga srpskim političarima nije mudro da se vezuju za Rusiju, jer bi im se moglo desiti da Rusija iskoristi Srbiju kao "igračku" za vlastite interese, odnosno kao "oružje" u igrama velikih sila.

On je istakao i da će pitanja organizovanog kriminala i korupcije takođe biti od velike važnosti za pristupanje Srbije EU, jer EU ne želi da ponovi "grešku" koju je načinila sa preranim prijemom Rumunije i Bugarske.

Predstavnik Nemačke još je kazao da će Hrvatska najverovatnije ući u EU 2012. godine, a verovatno i Island.

Naveo je da će pregovori sa Makedonijom trajati duže nego sa Srbijom, jer su problemi u toj zemlji veći.

"Što se Crne Gore tiče, biće potrebno malo više vremena za regulisanje pitanja pravne države, nego što to Crna Gora zamišlja. Ali, nemamo razloga za brigu oko Crne Gore, iako ne mogu da procenim da li će ona u EU ući pre Srbije", rekao je on.

Dodao je da je EU veoma zabrinuta zbog zbivanja u Bosni i Hercegovini i kazao da će Unija morati mnogo ozbiljnije da se pozabavi tim problemima, jer ne želi da njeni vojnici tamo večito ostanu. Još je ocenio da je u BiH neophodna ustavna reforma.

Prema njegovim rečima, na zapadnom Balkanu granice će ostati u sadašnjem obliku, a jedini način da se promene jeste da se same države oko toga u potpunosti dogovore.

Ocenio je da Srbija verovatno u narednih tri do pet godina neće postati članica NATO.

"Postavlja se pitanje kako će NATO izgledati tada, s obzirom da ove godine treba da se usvoji nova strategija Severoatlantskog saveza. Na izradi strategije radi 12 stručnjaka, odnosno '12 apostola', kako su nazvani, koji će nacrt strategije predati do aprila ove godine", rekao je on.

Poručio je da članstvo Srbije u EU neće zavisiti od toga da li je Srbija članica NATO-a, već je preduslov za članstvo da Srbija prihvati zajedničku odbrambenu politiku EU.

Razgovor novinara sa predstavnikom Nemačke organizovan je po principu "Četam hausa", po kojem je moguće javnosti preneti sadržaj razgovora, ali uz striktno nepominjanje izvora niti njegovo bliže "lociranje".