Proizvodnja opijuma u Avganistanu

Loše vremenske prilike mogle bi, međutim, dovesti do pada proizvodnje opijuma, koji se dobija preradom maka, navodi se u izveštaju Kancelarije UN za narkotike i kriminal (UNODC) sa sedištem u Beču. Ali, UN upozoravaju da bi polja maka, uprkos tome, mogla da niknu i u provincijama u Avganistanu koje su do sada bile "čiste".

"Sveukupno, proizvodnja opijuma u Avganistanu će najverovatnije ostati stabilna u 2010, ali broj provincija bez polja maka mogao bi da opadne", sa 20 na 17, navodi se u izveštaju UN.

U izveštaju, u kome su ispitani meštani 536 avganistanskih sela, navodi se da je 35 odsto ispitanika navelo da je glavni razlog što su zasadili mak i za sezonu 2010. to što je njegova cena mnogo veća od ostalih prinosa.

Dok je cena sušenog opijuma pala za šest odsto u poređenju sa prethodnom godinom, cena pšenice je opala za čak 43 odsto, a kukuruza za 38 odsto.

Izveštaj je, takođe, pokazao da se opijum najviše proizvodi u selima sa veoma lošim bezbednosnim uslovima, što je po rečima šefa UNODC Antonija Marije Koste "dokaz povezanosti nebezbednosti i visoke proizvodnje" opijuma.

"Poruka je jasna: da bi se još više smanjila proizvodnja opijuma u njegovom najvećem izvoru na svetu (Avganistanu), mora se osigurati bolja bezbednost, razvoj i uprava u Avganistanu", ocenio je Kosta.

Avganistan proizvodi 90 odsto ukupnog svetskog opijuma, koji je glavni sastojak heroina, a od unosne trgovine tim narkotikom podstiče se korupcija i finansiraju pobunjenici u toj zemlji, navodi se u izveštaju svetske organizacije.

Vrhunac u proizvodnji opijuma Avganistan je dostigao 2007, posle čega je u sledeće dve godine došlo do znatnog pada, odnosno polja maka su smanjena sa 193.000 hektara na 123.000.

UNODC je u septembru prošle godine naveo da Avganistan i dalje proizvodi 6.900 tona opijuma godišnje, što je za oko 1.900 tona više od tražnje.