"Brzina je velika srpska iluzija"

Pregovori o pristupanju bi po tom scenariju mogli da počnu 2012. i da se završe 2016, sa ulaskom Srbije u Uniju 2018. Kada se uzmu u obzir očekivane komplikacije u budućnosti, 2020. je mnogo realističnija prognoza, ocenjuje se u tekstu objavljenom na sajtu WAZ.Euobserver, zajedničkom izdanju nemačke medijske kompanije WAZ i briselskog magazina EUobserver.

WAZ.EUobserver podseća da je Beograd predao svoju kandidaturu decembra prošle godine i navodi da ona neće biti razmatrana sve dok zemlja ne bude u potpunosti sarađivala s Haškim tribunalom.

U praksi, ovo pre svega znači dok se u haškoj ćeliji ne nađe Ratko Mladić, nekadašnji vojni vođa bosanskih Srba, optužen za srebrenički masakr.

Onog trenutka kada Beograd izruči Mladića, državama članicama EU biće potrebno nekoliko nedelja da ovlaste Evropsku komisiju da pripremi zvanično mišljenje o srpskoj aplikaciji.

Završna ocena spremnosti Srbije moći će da bude doneta posle najmanje godinu dana, smatra WAZ.EUobserver.

Kako se upozorava, do sada nijedna država članica nije uslovila kandidaturu Srbije priznanjem nezavisnosti Kosova.

Ipak, "jasno je da će Srbija, ako želi da postane kandidat za EU, morati da bude konstruktivnija kada je reč o Kosovu, s obzirom na to da se sve odluke o proširenje Unije donose konsenzusom".

Pre nego što pregovori o članstvu otpočnu, mora da stupi na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što znači da će SSP morati da ratifikuje svih 27 zemalja članica.

Na osnovu ranijih iskustava, taj proces će trajati najmanje dve godine.

Tokom ove faze, navodi se u analizi, pitanje Kosova moglo bi da dobije na ubrzanju. Države članice koje su priznale kosovsku nezavisnost mogle bi da iskoriste ratifikaciju SSP kao sredstvo pritiska na Srbiju da omekša svoje stavove prema toj pokrajini.

Ipak, ovo ne bi moralo da znači usporavanje procesa integracije - "ako se Srbija saglasi s rešenjem prihvatljivim za EU i Prištinu, Brisel bi mogao da je nagradi brzim početkom pregovora o članstvu. Ipak, čak ni tada, oni ne bi mogli da počnu pre 2012", upozoravaju WAZ i EUobserver.

Kako se ocenjuje, Srbija ima bolje administrativne kapacitete nego njeni susedi, a tokom pristupnih pregovora koji će trajati najmanje četiri godine, biće dodatnih prilika da oni budu podignuti na nivo evropskih standarda.

Za razliku od prethodnih proširenja, izvestan broj kriterijuma moraće da bude ispunjen čak i pre otvaranja pregovora o pojedinim poglavljima.

Osim toga, mnoge zemlje EU uvele su pravila po kojima otvaranje i zatvaranje poglavlja moraju da prouče i odobre spoljnopolitički odbori parlamenata tih zemalja, a primena kriterijuma iz Kopenhagena je rigoroznija nego ikada zbog problema s Bugarskom i Rumunijom.

Prema pre dve godine usvojenoj Strategiji proširenja, EU neće izneti datume za pristup sve do pred kraj pregovora. U najboljem slučaju, razgovori sa Srbijom bi mogli da budu okončani i pristupni sporazum potpisan 2017.

Nakon toga, bilo bi potrebno godinu i po dana za ratifikaciju u parlamentima svih zemalja članica i u Evropskom parlamentu, sa zvaničnim ulaskom 2018. godine.

"Čak i ako Srbija uspe da ide kroz pregovore i bez konačnog rešenja za status Kosova, nema sumnje da države Unije koje priznaju kosovsku nezavisnost neće dati zeleno svetlo za pristupanje sve dok se ne postigne dogovor o Kosovu. Niko u EU nije spreman da prizna drugi Kipar", zaključuje se u analizi WAZ.EUobservera.