Karadžić traži odlaganje

Karadžić navodi da nije mogao da se pripremi zato što je sudski sekretarijat odbrani uskratio novac, a njemu pravo da sam izabere advokata. Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1991-93.godine.

U podnesku sudskom veću, Karadžić koji se brani sam, nije izričito naveo koliko odlaganje traži. Optuženi je ponovio tvrdnju da je sudski sekretar, protivno propisima, prekinuo da finansira njegovih osam pravnih savetnika, pomoćnika i istražitelja, iako mu je suđenje počelo 26. oktobra.

Karadžić je na tu odluku sekretara uložio žalbu o kojoj će odluku doneti predsednik Tribunala Patrik Robinson.

Napominjući da mu je sudija Robinson krajem 2009. godine, u sličnom sporu dao za pravo i odbrani odobrio dodatni novac, uz ocenu da je Sekretarijat nerazumno postupio, Karadžić traži da se nastavak suđenja odloži do odluke predsednika Tribunala.

Ako sudija Robinson potvrdi odluku sekretara, onda "možda neće biti potrebe da se suđenje odloži", ali je "malo verovatno" da će Karadžić "učestvovati u suđenju na kojem se mora suočiti sa tužilaštvom i svim njegovim resursima sa samo jednim članom tima, bez saradnika i istražitelja. Takvo suđenje bilo bi farsa", ukazala je odbrana.

Kako navodi u podnesku, Karadžiću, zbog problema sa finansiranjem, pomažu samo pravni savetnik Piter Robinson i jedan asistent.

"Pretresno veće je predvidelo da će Karadžić u periodu od 5. novembra prošle godine biti u mogućnosti da se 'dodatno pripremi za suđenje'. Sekretar je to sabotirao, prvo uskraćujući sve fondove za tim odbrane, a zatim smanjujući taj tim sa osam stalno zaposlenih članova na samo jednog, uz pravnog savetnika koji radi povremeno. Pored toga, sekretar je odbio da Karadžiću dozvoli da sam izabere 'branioca u pripravnosti' sa kojim može sarađivati", piše u podnesku.

U međuvremenu, po odbrani, tužilaštvo je Karadžiću obelodanilo još 300.000 stranica dokumenata i podnelo zahteve za uvođenje u spis dodatnih 2.000 stranica i presuđenih činjenica, zbog čega je optuženi "još više zaostao u pripremama za suđenje".

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra 2009. uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da se suđenje nastavi 1. marta 2010, da bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.

Prema toj odluci, Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam, a sudski postavljeni branilac Ričard Harvi preuzeće njegovo zastupanje samo ako optuženi ne dođe na nastavak procesa 1. marta.

Svedoci tužilaštva

Haško tužilaštvo podnelo je sudu listu prvih 30 svedoka na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću koje bi trebalo da počne 1. marta.

Među prvim svedocima koje predlaže tužilaštvo je bivši ministar pravde u Karadžićevoj vladi Momčilo Mandić, kome se u sudu za ratne zločine u Sarajevu sudi zbog učešća u organizaciji pritvorskih centara (logora) u glavnom gradu BiH i okolini, kao i zbog učešća u napadu na centar za obuku bivšeg ministarstva unutrašnjih poslova BiH 1992. godine.

Mandić je prvostepenom presudom suda u Sarajevu oslobođen svih optužbi, ali je tužilaštvo uložilo žalbu na tu presudu, pa se čeka odluka drugostepenog suda.

Prvi svedok koji bi prema predlogu tužilaštva trebalo da bude saslušan pred sudskim većem pošto Karadžić iznese uvodnu reč, zaštićen je i svedočiće pod pseudonimom.

Posle njega biće saslušan Sulejman Crncalo, koji je svedočio na suđenju Momčilu Krajišniku o okolnostima pod kojima je muslimansko stanovništvo napuštalo Pale 1992. godine.

Potom će svedočiti američki diplomata Herbert O'Kun, koji je bio zamenik nekadašnjeg specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za Balkan Sajrusa Vensa.

Tužilaštvo je predložilo i saslušanje bivšeg novinara TV mreže "Skaj nuz" Arnauta van Lindena, zatim bivšeg šefa posmatračke misije EU u BiH Kolm Dojl, američkih profesora Roberta Donija i Džona Vilsona, kao i penzionisanog britanskog generala Majkla Rouza, koji je bio komadant UNPROFOR-a.

U podnesku za saslušanje ovih predloženih svedoka Tužilaštvo navodi da bi trebalo da se sprovede tokom marta i aprila.