Prijava imovine funkcionera

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković izjavila da će biti prihvaćeni svi izveštaji koji Agenciji za borbu protiv korupcije budu dostavljeni danas do kraja radnog vremena lično, ili u narednih nekoliko dana poštom sa današnjim datumom na pečatu.

Da li ste prijavili imovinu, pitanje koje se najčešće postavlja političarima i funkcionerima u Srbiji poslednjih dana. Oni su dobili još jedan dan da ispune svoju obavezu, jer je 31. januar, koji je bio utvrđen kao rok, bio neradan dan.

Za razliku od ranijeg zakona, za neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka predviđene su novčane i zatvorske kazne, pa i zabrana obavljanja javne funkcije.

Telefoni u agenciji za borbu protiv korupcije danas su usijani. Mnogi funkcioneri poslednjeg dana roka za prijavu imovine proveravaju da li i oni imaju tu obavezu i traže infomacije o načinima da to urade.

Direktorka agencije za borubu protiv korupcije Zorana Marković kaže da će funkcioneri koji nisu prijavili imovinu dobiti upozorenje da to urade u kratkom roku, ili će protiv njih biti podneta prekršajna ili krivična prijava, a zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

"Posledica ovakvog postupka je veća. Nije to samo eventualna zatvorska kazna koja nekog čeka kao ishod postupka, nego je to automatski prestanak funkcije koja se obavlja i zabrana deset godina obavljanja bilo kakve javne funkcije i to od dana pravosnažnosti presude“ objašnjava Zorana Marković.

Imovinske karte funkcionera biće objavljene na sajtu agencije koja će i proveravati navedene podatake.

Pored godišnjeg plana provere imamo pravo po službenoj dužnosti da proveravamo podatke iz izveštaja kao i po prijavama građana. One moraju biti potpisane, jer Agencija neće postupati po anonimnim i nedovoljno relevantno obrazloženim prijavama", rekla je Markovićeva.

Provera izveštaja interna je procedura agencije koja u kontaktu sa funkcionerima otklanja eventualne nesaglasnosti, navela je ona i dodala da to automatski ne znači pokretanje postupka protiv funkcionera čiji se izveštaj proverava, nego nastojanje da budu utvrđeni potpuno tačni podaci.

Prema njenim rečima, objavljivanje podataka na sajtu agencije zavisiće od dinamike obrade pristiglih izveštaja, jer će na osnovu njih biti sačinjena baza sa podacima koji u skladu sa zakonom mogu biti javno dostupni.

Po zakonu, funkcioneri su dužni da do 31. januara prijave imovinu koju su 1. januara imali kao svoje vlasništvo, ali i imovinu koja se vodi na ime bračnog ili vanbračnog supružnika ili maloletnog deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu.

Za lažne podatke u izveštaju kao i za ne podnošenje izveštaja, zakonom su predviđene krivične kazne.

Zakon predviđa kaznu od 10.000 do 50.000 dinara za kašnjenje, ali i šest meseci do pet godina zatvora za funkcionera koji ne prijavi imovinu ili daje lažne podatke i prikriva podatke o imovini.

„Postupak se pokreće samo onda kada se utvrdi da su nesaglasnosti takve da ne mogu da se otklone u saradnji sa funkcionerom i da je reč o prikrivanju imovine ili o lažnim podacima i u onim slučajevima kada utvrdimo da postoji svesna namera da se izigra obaveza iz zakona,onda je to postupak za krivičnu odgovornost“ dodaje direktorka agencije.

Gostujući u Kažiprstu predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ocenio je da je namera Agencije da uđe u anatomiju bogatstva političara i onemogući političku korupciju.

„Svrha zakona je da se maksimalno onemogući, mada se ne može potpuno, ali maksimalno da se onemogući ili kontroliše transfer javnih sredstava u privatne džepove polulegalnim, legalnim i ilegalnim putem“ rekao je Goati.

Prema nekim procenama u Srbiji ima oko 30 hiljada funkcionera, a u Agenciji ne mogu da kažu koliko njih je do sada prijavilo imovinu, jer će prijem izveštaja poslatih poštom trajati tokom cele nedelje.

Agencija će kao blagovremene primiti izveštaje koji su poslati zaključno sa prvim februarom.