Dan sećanja na žrtve holokausta

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta - 27. januar, ustanovljen je 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN. Tog dana 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila je logor Aušvic u kojem je tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1.100.000 ljudi.

Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja održana je u Poljskoj, u bivšem nacističkom logoru Aušvic. Komemoraciji u Aušvicu prisustvovalo je 150 preživelih logoraša, poljski državni vrh, premijer Izraela Benjamin Netanjahu i druge zvanice iz 45 zemalja.

Tokom dana održani su i skupovi u Krakovu i Varšavi, gde učesnici tragaju i za odgovorom kako preneti pouke iz tog stravičnog zločina i tragedije mladim generacijama.

Centralna manifestacija u Aušvicu počela je po podne obraćanjem Vladislava Bartoševskog i Marjana Turskog, Poljaka katolika i poljskog Jevrejina koji su preživeli pakao tog logora.

"Želimo da verujemo da će sećanje na teško shvatljivu sudbinu logoraša i žrtava ovog mesta obavezivati novo pokolenje da živi poštujući ljudsko dostojanstvo i da se suprotstavi mržnji, pre svega svim oblicima ksenofobije i antisemitizma, pa makar se on nazivao anticionizam", kazao je Bartoševski, bivši logoraš i bivši šef poljske diplomatije.

Bartoševski je na primeru pasivnosti zapadnih saveznika koji nisu sprečili naciste da sprovode svoj monstruozni plan uništenja Jevreja u gasnim komorama logora širom okupirane Evrope upozorio da svet nikada ne reaguje automatski samo zato što zna da se negde dešava zlo.

"Sposobnost da se suprotstavi zlu ne proizilazi iz činjenice da se za njega zna, već iz morala svakoga od nas", poručio je Bartoševski, a svoj govor završio citatom iz Biblije: "Zemljo, ne prekrivaj mi krv, da moj krik ne zamukne".

Poljski predsednik Leh Kačinjski podsetio je ispred Spomenika žrtvama u logoru da holokaust nije nikako bio samo lanac pojedinačnih ratnih zločina.

"To je bio zločin koji je izvršila nemačka država, tadašnji Treći rajh. Treba imati na umu da nije istina da je uvek u pravu onaj ko je moćan", kazao je Kačinjski i apelovao na svet da ne zaboravi da su tu stravičnu sudbinu režirali ljudi ljudima.

Poljski premijer Donald Tusk kazao je da je za svakoga ko poseti Aušvic najteže da tu nađe tragove nade, da ne ode sa osećanjem neizbežne propasti čovečnosti i evropske kulture.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je da je šoa, kako Jevreji nazivaju nacistički genocid u kome je stradala čitava trećina svih Jevreja, naučio njegov narod da ubilačko zlo mora da se zaustavi što pre, kako ne bi stiglo da ostvari svoj plan.

"Sve prosvećene nacije moraju da usvoje tu lekciju. Jevrejski narod je naučio da mora da upozorava druge narode, ali istovremeno da bude spreman da se sam brani", kazao je Netanjahu.

Izraelski premijer poručio je takođe da upravo tragedija holokausta pokazuje koliko je suštinski važno da se svet upozori na preteću opasnost, što su izraelski komentatori protumačili kao indirektno ukazivanje na opasnost koju predstavlja za svet iranski nuklearni program.

U pozdravnoj poruci okupljenima u Aušvicu, ruski predsednik Dmitrij Medvedev poručio je da je nedopustiva heroizacija pomagača nacista i pozvao međunarodnu zajednicu da ujedini napore u borbi sa pokušajima revizije svetske istorije.

Medvedev je istakao da se i danas, 65 godina od poraza fašizma, mogu čuti glasovi onih koji pokušavaju da opravdaju nacističke zločine.

Ruski predsednik je istakao da su “nedopustivi pokušaji stavljanja u isti rang žrtava i dželata, oslobodilaca i okupatora, a u nekim zemljama i heroizacija nacističkih pomagača“, preneo je Itar-Tas.

U Centru za dijalog i molitve u Aušvicu, uz učešće delegacija ministarstava prosvete ili kulture 35 zemalja i predstavnika EU i Agencije za osnovna prava sa sedištem u Beču, organizovana je konferencija "Aušvic - pamćenje, odgovornost, obrazovanje".

Ministri iz devet od 35 zemalja - Poljske, Izraela, Rusije, Švajcarske, Kanade, Hrvatske, Grčke, Slovenije, kao i iz Srbije - Nebojša Bradić, na konferenciji su predstavili iskustva svojih zemalja o tome kako uključiti temu holokausta, stradanja Jevreja i zločina tokom Drugog svetskog rata u nastavu u osnovnim i srednjim školama.

Ministar kulture Nebojša Bradić u ime Vlade Srbije je iskazao saosećanje i poštovanje prema žrtvama i pozvao prisutne da adekvatnim odnosom prema istorijskim dogaćajima grade budućnost zasnovanu na zajednički postavljenim idealima - miru, razumevanju, toleranciji.

On je istakao da milioni žrtava zločina koji su tokom Drugog svetskog rata u Evropi bili inspirisani rasnom mržnjom i nacističkom ideologijom obavezuju sve na očuvanje sećanja na njihove živote.

"Treba da sačuvamo logore i stratišta za buduće generacije kao primer šta se više nikada ne sme ponoviti, a države su dužne da kroz obrazovne sisteme mladim generacijama omoguće da uče o stradanjima u Drugom svetskog rata, o holokaustu, o štetnosti rasne politike", poručio je Bradić.

Ministar kulture rekao je i da se vlada Srbije protivi istorijskom revizionizmu i relativizaciji zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata, kao i buđenju svih oblika neonacizma.

"Intenzivno radimo na obogaćivanju i osavremenjivanju nastavnih materijala posvećenih događajima iz Drugog svetskog rata sa posebnim akcentom na Holokaust i odlučni smo da se suprotstavimo svim ekstremističkim grupama i pojedincima koji raspiruju mržnju i nerazumevanje", rekao je Bradić na konferenciji.

U Operi u Krakovu danas je održan treći Međunarodni forum holokausta "Pusti moj narod da živi", u organizaciji Evropskog jevrejskog kongresa, Svetskog foruma holokausta i izraelskog instituta Jad Vašem.

Uz učesnike iz 44 zemlje, na forumu u Krakovu je 60 evro-poslanika iz 12 zemalja EU, sa predsednikom Evropskog parlamenta Ježijem Buzekom na čelu.

Evropa u kojoj su se desili neki od najstravičnijih zločina u istoriji čovečanstva, kao što je bio holokaust, ima posebnu odgovornost da pouku iz te lekcije preda novim generacijama, poručeno je u Krakovu.

"Zadatak nas Evropljana sada je obrazovanje. Oni koji su sami prošli pakao pamte ga do kraja života. Ali njih je sve manje. Oni drugi, mlađi, takođe ne smeju da zaboravljaju. Što više vremena prolazi od tih zbivanja sve je važnije sećanje na njih", kazao je Buzek.

Zajednička obaveza svih nas je da stojimo kao čuvari sećanja na holokaust i ne dozvolimo da bilo ko bilo gde pokušava da umanji razmere zločina holokausta, rekao je Buzek u ime Evropske unije.

"EU je nastala upravo zato da se košmar rata više nigde ne ponovi. Nacistički koncentracioni logor Aušvic takođe je zato simbol i za Uniju", rekao je Buzek.

Predsednik EP posebno je naglasio da su logor i poslednjih oko 7 650 preživelih logoraša oslobodili vojnici sovjetske Crvene armije a njih više od 200 poginulo je u borbama za logor.

"Za to ćemo im zauvek biti zahvalni", rekao je Ježi Buzek.

Varšava se takođe uključila u odavanje pošte žrtvama Aušvica i holokausta susretom pred Spomenikom junacima (varšavskog) jevrejskog geta.

Povodom Dana sećanja na žrtve holokausta u Berlinu, predsednik Izraela Šimon Peres održao je govor u Saveznom parlamentu, Bundestagu.

Peres je pri tom podsetio na milione jevrejskih žrtava i zatražio da se preživeli nacisti privedu pravdi.

“Molim vas, učinite sve da bi ti zločinci dobili zasluženu kaznu“, rekao je Peres, koji je kao prvi izraelski predsednik govorio na posebnoj sednici Bundestaga na Dan sećanja na žrtve holokausta.

Skupu su prisustvovali najviši nemački zvaničnici, preživeli holokausta, predstavnici verskih zajednica, Centralnog saveta Jevreja Nemačke, mladi...

''U našim očima se tu ne radi o osveti'', rekao je Peres, dodajući da se "tu radi o vaspitanju".

U istorijskom govoru na hebrejskom, koji je započeo ''Kadiš-molitvom'' za duše mrtvih, Peres je rekao da ''Šoa'' mora ljudima da stoji kao večno upozorenje i da se nikada više ne smeju ponoviti zločini jedne raštičke teorije.

Peres, inače dobitnik Nobelove nagrade za mir, je naglasio da se mržnja nacista prema Jevrejima ne može objasniti samo antisemitizmom.

Izraelski predsednik je upozorio da se mladi moraju podsećati, ne smeju zaboraviti i da moraju znati šta se desilo u prošlosti.

Povodom Dana sećanja na žrtve holokausta, oglasio se i papa Benedikt XVI koji je osudio “nečuvenu okrutnost" nacističkih logora.

Oslobađanje Aušvica i "svedočenja preživelih prikazaće svetu užas zločina nečuvene okrutnosti počinjene u logorima za istrebljenje koje je stvorila nacistička Nemačka", rekao je papa na kraju nedeljne audijencije.

On je istakao da je Dan sećanja na holokaust posvećen "svim žrtvama tih zločina, posebno onim žrtvama planiranog uništenja Jevreja", i odao poštovanje svima koji su "rizikujući život štedeli progonjene".

"Sa emocijama mislimo na nebrojene žrtve slepe rasne i verske mržnje, koje su prepatile deportaciju, zatvor, smrt na tim neljudskim i nenormalnim mestima", rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.

Prema njegovim rečima, ti događaji, a posebno drama šoe (holokausta) koja je pogodila jevrejski narod, izazivaju "odlučno poštovanje dostojanstva svake osobe kako bi se ljudi videli svi kao jedna velika porodica".

U Beogradu je na Starom sajmištu, gde je tokom Dugog svetskog rata bio nacistički koncentracioni logor, održana centralna manifestacija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Drugog svetskog rata. Prisustvovali su najviši državni zvaničnici i strane diplomate.