U manjim sredinama bez interneta?

Provajderi te usluge dobili su ogromne račune za korišćenje baznih stanica, koje ne mogu da naplate, pre svega malobrojnim koprisnicima u seoskim područjima. U Ratelu kažu da već dve godine od Vlade Srbije očekuju odgovor na dopis kojim se traži da se te cene svedu na realnu meru. Bežični internet bi u Srbiji mogao da postane prošlost, upozoravaju provajderi.

Preduzeća koja obezbeđuju takav signal dobila su rešenja od Republičke agencije za telekomunikacije da po svakoj baznoj stanici, koja šalje signal krajnjim korisnicima, moraju da plate 50.000 dinara godišnje.

Čim su računi stigli, provajderi bežičnog interneta odmah su osnovali udruženje, kako bi se zaštitili, jer pojedini moraju da plate milionske iznose.

"Mislimo da ne treba to da plaćamo jer koristimo frekvencije za koje se ne izdaju licence. Smatramo da je finansijski preterano. Ako bi i trebali nešto plaćati, to bi moralo biti nešto simbolično, a ne 50.000 dinara po akses pointu. Milionski iznosi koje smo dobili, jednostavno, to ne možemo da zaradimo", rekao je za B92 saradnik u preduzeću "Nik sistema", Radivoj Latić.

Najveći problem je u manje razvijenim i ruralnim sredinama, gde se događa da je na jednu baznu stanicu povezano svega dvoje-troje korisnika. Međutim, provajderi tvrde da niko ne može da plati tako visoke naknade i procenjuju da će oko 100.000 korisnika interneta u Srbiji ostati bez pristupa globalnoj mreži.

"Nekih 80 posto naših korisnika ne bi imalo alternativu za drugi način pristupa internetu. Ima tu i dosta firmi koje su u industrijskim zonama ili prigradskim naseljima gde nema nikakvih tehničkih mogućnosti i gde su telefone dovukli bežičnim putem i tako ostvaruju komunikaciju", izjavio je tehnički direktor preduzeća Tim net Igor Stefanović.

U Ratelu kažu da, prema pravilniku, svi koji koriste frekvencije i na njima zarađuju moraju da plate naknadu za to, ali pozivaju provajdere da se jave.

Kako navode, svesni su da je 50.000 dinara po baznoj stanici previše, pa su ministarstvima finansija i telekomunikacija i Vladi Srbije, poslali predlog da se taj pravilnik izmeni i suma spusti na 10.000. Već godinu dana nema odgovora.

"Mi smo uputIli zahtev Vladi Srbije kako da to rešimo, neophodno je da se obrate Vladi sa zahtevom da im se dozvoli da oproste to plaćanje u skladu s uredbom koju bi donela Vlada. Mi to ne možemo da uradimo, ja saosećam i razumem problem, ali mi nismo adresa koja to može pozitivno da reši”, kaže predsednik UO Ratela Jovan Radunović.

U Ministarstvu finansija rekli su nam da nisu nadležni za ovo pitanje, a identičan odgovor dobili smo i u Ministarstvu za telekomunikacije. Međutim, u Ministarstvu koje vodi Jasna Matić naveli su da, iako nemaju direktne nadležnosti, imaju ideju šta bi trebalo uraditi. Kako su rekli, svoje stavove saopštiće javnosti narednih dana.