Delevićeva: 65 odsto za EU

Delevićeva je predstavljajući istraživanje "Evropska orijentacija građana Srbije" iz decembra 2009. rekla da je primetno obnovljen "evrooptimizam" građana, za šta su svakako zaslužni rezultati koje je država napravila na planu evropskih integracija.Prema Delevićevoj, podrška je porasla za četiri odsto u odnosu na rezultate istraživanja sprovedenog u maju 2009.

Delevićeva je istakla da je optimizam građana reakcija na pozitivan pomak i "pruženu ruku" iz EU, ali da ona podrazumeva i spremnost građana za reformu, odnosno da su voljniji da teže rade kada je cilj vidljiv.

Građani od EU očekuju bolju budućnost za mlade (54 odsto), mogućnost putovanja po zemljama Unije (39 odsto), veće mogućnosti zapošljavanja (37 odsto) kao i mogućnost da stanje u Srbiji bude uređeno (29 odsto).

Direktorka Kancelarije istakla je da rezultati istraživanja pokazuju da se građani, kada izražavaju podršku EU integracijama, racionalno odnose prema svemu što integracije donose, ne očekujući velike pomake u kratkom vremenskom roku, već se opredeljuju za bolju budućnost svoje dece.

Ispitani uzrasta od 18 do 29 godina u mnogo većem procentu bi podržali članstvo EU na potencijalnom referendumu i za to se izjasnilo78 odsto mladih.

Delevićeva je navela da mladi u znatno većoj meri očekuju i ličnu korist od priključivanja EU 64 odsto, naspram 49 odsto kolika je podrška ukupne anketirane populacije.

Mladi su znatno optimističniji i u očekivanju opšte koristi od priključenja EU, njih 71 odsto, dok je u slučaju ukupna populacije to 61 odsto.

Prema Delevićevoj, građani su ocenili da je brzina kojom se Srbija kreće ka EU na skali od jedan do sedam, 3,4 - što je najbrže od kada se istraživanje sprovodi. Anketirani bi i dalje želeli da integracije idu brže i to brzinom od 4,7.

Da građani realno sagledavaju proces integracija i da su svesni šta ona donosi pokazuje i podatak da čak 72 odsto građana smatra da bi reforme koje su započete trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje države.

Upitani da ocene značaj vizne liberalizacije, 70 odsto građana izjavilo je da smatra da je stavljanje Srbije na "belu šengensku listu" izuzetno značajno, a isto toliko građana smatra da je za Srbiju od velikog značaja primena evropskih standarda u svakodnevnom životu.

Vizna liberalizacija za 57 odsto ispitanih znači osećaj da mogu slobodno da putuju čak i ako tu mogućnost neće iskoristiti u skoroj budućnosti, 47 odsto u tome vidi lakše turističko putovanje, dok 43 odsto građana Srbije viznu liberalizaciju vezuje za osećaj dostojanstva i samopoštovanja.

Istraživanje se pozabavilo i pitanjem trenutka kada bi Srbija trebalo da postane kandidat za članstvo u EU, pa - 30 odsto smatra da će se to desiti u toku 2011, a 28 odsto građana da će to biti do kraja ove godine.

Delevićeva je istakla da je interesantno što je u maju 2009, kada su upitani kada očekuju da Srbija bude stavljena na belu šengensku listu samo 17 odsto građana očekivalo da to bude do kraja godine, dok je 27 odsto bilo uvereno da će vizna liberalizacija biti ostvarena tek ove, a 20 odsto 2011. godine.