Godišnjica pogubljenja Čaušeskua

Stotine ljudi koji već nedelju dana na ulicama obeležavaju dvadesetogodišnjicu revolucije okupile su se na groblju heroja kako bi odale poštu stradalima tokom revolucije 1989. godine. Tokom rumunske revolucije nastradalo je više od hiljadu ljudi. Aktuelni predsednik Trajan Basesku traži detaljnu istragu najkrvavijeg prelaska iz komunizma u demokratiju u istočnoj Evropi.

Okupljeni na Trgu revolucije u Bukureštu sećaju se kako ih ledeno jutro i niske temperature nisu ni tog dana, pre tačno 20 godina, sprečili da se okupe ispred predsedničke palate, tražeći odlazak sa vlasti jednog od najomraženijih diktatora Nikolaja Čaušeskua.

Dumitru Dinča, učesnik demonstracija 1989, kaže da bi, kada bi mogao da bira, opet učinio isto.

"Neki možda misle da nije bilo vredno, ali kada razmišljate o slobodi koju smo dobili, o mogućnosti da planirate svoj život, onda shvatite da je bilo vredno i uradio bih to ponovo da treba, isto kao u decembru 1989", kaže Dinča.

Sve je počelo 15. decembra demonstracijama u Temišvaru, koje su izbile zbog maltretiranja disidentskog sveštenika mađarske nacionalnosti Lasla Tokeša.

Vesti o demonstracijama, "genija s Karpata" - kako su ga pojedini zvali - zatekle su u Iranu, gde je bio u poseti.

Poludeo od besa naredio je da se puca na demonstrante. Krvava represija nije imala željeni efekat. Masovni protesti odmah su se proširili.

Čaušesku je na njih pokušao da odgovori okupljanjem sopstvenih pristalica i organizovanjem velikog mitinga u Bukureštu 21. decembra.

Državna televizija direktno je prenosila kako su Čaušeskuove dotadašnje pristalice prekinule njegov govor.

Konačni kraj usledio je pošto su mu vrh armije pa i najverniji članovi Sekuritatee odbili poslušnost.

Adrian Stanesku, učesnik demonstracija 1989,, ipak je razočaran promenama koje su usledile u njegovoj zemlji.

"Razočaran sam baš kao i mnogi, jer u zemlji trenutno vlada politički cirkus i naša borba u decembru 1989. bila je uzaludna", ocenjuje on.

Tog 22. decembra, 1989. Čaušesku je počinio ono što mnogi smatraju njegovom najvećom greškom u despotskoj vladavini Rumunijom, koja je trajala 21 godinu.

Umesto da grad napusti tokom noći, on je to učinio naočigled svih, odletevši helikopterom sa krova svoje velelepne palate.

Zajedno sa suprugom Elenom uhvaćen je u Trgovištu i tri dana kasnije - streljan.

Protesti su, posle prikazivanja snimaka pogubljenja, prestali, a u roku od nekoliko dana organizovana je vlada nacionalnog spasa koju je predvodio tada malo poznati komunistički funkcioner Jon Ilijesku.

Dve decenije kasnije učesnici revolucije nisu zadovoljni efektima revolucije.