Turska: Zabranjena kurdska partija

Ustavni sud je, takođe, izdao zabranu za 35 njenih članova da se u narednih pet godina pridruže bilo kojoj drugoj političkoj partiji, a dva poslanika iz redova PĐ, uključujući i lidera Ahmeta Turka, izbačena su iz parlamenta.

U obrazloženju odluke navodi se da je ta partija postala "žarište aktivnosti protiv državnog jedinstva", sa delatnostima i vezama sa jednom terorističkom organizacijom", što se odnosi na pobunjeničku Kurdistansku radničku partiju (PKK) koja se od 1984. bori za kurdsku nezavisnost od Turske.

Analitičari smatraju da će ova odluka još više narušiti već slab proces pomirenja između države i manjinskih Kurda, koji čine 20 odsto 70-milionske turske populacije.

Turska se bori da uđe u EU, koja smatra da su turski zakoni koji dozvoljavaju zabranu političkih partija nekompatibilni sa evropskim vrednostima.

PKK se nalazi na listama terorističkih organizacija EU i SAD.

"Turska ne može da rešava probleme zabranom partija, već kroz zdravu logiku. Međutim, uprkos svemu ovome, Turska će jednog dana postići mir u svom okrilju. Nadamo se da taj proces neće trajati predugo", rekao je lider DPP Ahmet Turk.

Premijer Redžep Erdogan je pred današnje izricanje presude optužio DPP da podržava pobunjenike, ali se založio da se ponude novi predlozi kurdskom narodu, i pored kritika turskih nacionalista da bi u tom slučaju došlo u pitanje jedinstvo zemlje.

Švedska, kao zemlja predsedavajuća Evropskom unijom, izrazila je zabrinutost zbog odluke turskog Ustavnog suda da ukine glavnu prokurdsku stranku u zemlji i zabrani političku aktivnost "demokratski izabranim predstavnicima te partije".

"Dok oštro osuđuje nasilje i terorizam, predsedništvo EU podseća da je ukidanje političkih partija vanredna mera, kojoj treba pribeći u krajnjoj nuždi", navodi se u saopštenju.

EU je, takođe, pozvala Tursku, da usvoji neophodne ustavne amandmane kako bi svoj zakon o političkim partijama usglasila sa pravilima Saveta Evrope i evropskom Konvencijom o ljudskim pravima.