Budžet u trci s vremenom

Budžet za sledeću godinu još nije stigao u Skupštinu Srbije. Vladajuća koalicija uverena je da će se to desiti do kraja dana ili sutra, ali i da će rokovi za usvajanje biti poštovani. U međuvremenu, iz Vlade i dalje stižu tvrdnje da bolji budžet nije mogao biti napravljen.

Put od Nemanjine do Trga Nikole Pašića odužio se. Budžet jeste usvojila Vlada, ali nikako da pređe par stotina metara i stigne do parlamenta.

Poslanici ga željno očekuju, jer su oni ti koji na taj akt treba da daju saglasnost. Zakon ih obavezuje da ga usvoje do 15. decembra, što je za manje od dve nedelje.

Vladajuća koalicija, međutim, uverena je da će budžet stići čim pre, a imaju i opravdanje za kašnjenje – budžet je preobiman, pa je njegovo štampanje obiman posao.

Vlajko Senić iz Odbora za finansije precizira da budžet u parlamentu treba očekivati najkasnije sutra.

Radojko Obradović iz DSS-a u to baš i ne veruje i podseća na propuštene rokove.

I dok poslanici čekaju, Vlada koja je buždet usvojila, danas daje ocene na budžet koji je sama napravila.

Generalno - budžet je po mišljenju Vlade najbolji moguć u ovom trenutku, jer bolji budžet nije ni mogao biti skrojen.

Premijer Mirko Cvetković kaže da je budžet takav da može da podmiri sve ono što je u planu za narednu godinu.

“Ovaj budžet predstavlja jednu stepenicu u odnosu na ono što smo planirali za srednjeročni period. On je usaglašen sa stavovima Međunarodnog monetarnog fonda, gde idemo na smanjenje budžetskog deficita u narednih nekoliko godina”, kaže premijer. “Sledeće godine je prvi korak, iza toga ćemo imati dalje smanjenje, naravno. U okviru tog smanjenja mi dajemo značajan akcenat na investiranje, investicije i to se odražava kako u ovom budžetu, tako će biti i u budžetu u narednim godinama”, očekuje Cvetković.

Ocena ekonomista je da je budžet urađen tako da je realno održiv, ali, ipak, glavni problem je to što se kroz budžet ne vidi srednjoročni budžetski okvir.

Na njemu insistira i tehnička Misija MMF-a koja je danas razgovarala sa članovima Skupštinskog odbora za finansije.

Oni navode da je potrebno definisati pravila, koja ograničavaju fiskalno zaduživanje i fiskalni deficit.

Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za međunarodna ekonomska istraživanja navodi i da je loše što država u narednoj godini računa da puni budžet kroz poreze i akcize.

“Problem je u tome što je poreski sistem sve više okrenut ka tom tzv. posrednom zahvatanju poreza, kao što su PDV, akcize i ostalo i to može da ima rđave posledice sa stanovišta privredne efikasnosti“, smatra Gligorov.

“Znači, Vlada traži one izvore poreza gde je najlakše da ih prikupi. To ne mora da bude, sa ekonomske tačke gledišta, i najbolji način. Kao što se predlagalo ranije, da se izvrši poreska reforma pa da se više zahvataju renta, dohoci i slično, jer se time dobija odgovornija poreska osnova i odgovorniji poreski organ, Ministarstvo finanasija“, objašnjava on.

U budžetu za narednu godinu jedini krizni porez koji Vlada ukida je na plate zaposlenih u njenim institucijama. Za razliku od toga krizni porez od 10 odsto na upotrebu mobilnih telefona ostaje.