Preminuo Milorad Pavić

Pavić je važio za jednog od prevođenijih savremenih srpskih pisaca zahvaljujući romanu "Hazarski rečnik" objavljenom pre 25 godina. Vrlo cenjeni pozavalac srpske književnosti bio je do penzije profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pavić će ostati zapamćen kao jedan od najboljih prevodilaca ruskih klasika i kao autor izuzetno lepih priča, desetak romana, drama, eseja.

Milorad Pavić podjednako uspešno pisao je pesme, priče, romane, studije iz istorije književnosti, drame, ali je i prevodio Puškina i Bajrona.

Njegove kolege, među kojima je pisac i profesor Mihajlo Pantić, kažu da je iznad svega bio veliki maštar, a upravo je to ono u čemu oskudeva srpska književnost.

“Milorad Pavić je bio maštovit čovek i ja mislim, sve drugo što bi se o njemu reklo - ne bi moglo da promaši tu činjenicu”, kaže Pantić.

“On je bio čovek koji se divno igrao, on je razumeo da književnost nije samo politika i goli instrument plasiranja određenih ideja, nego je to umetnost. On je sav sebe dao tome i mogu da kažem da to ono što je ostalo iza njega to je postmodernistička klasika”, naveo je on. Pedesetak njegovih knjiga, od prve pesničke zbirke "Palimpsesti" iz 1967. godine do poslednjeg romana "Veštački mladež", objavljenog ove godine, imaju preko 80 prevoda na tridesetak jezika širom sveta.

Ostaće upamćen i kao profesor i istroričar srpske književnosti.

“On je bio izuzetan pedagog, veliki erudita, vrlo značajan profesor starijih razdoblja srpske književnosti, odakle je dobijao inspiraciju za svoja dela. Mislim na razdoblje baroka i klasicizma, predromantizma i na neki način, Pavić je, i to se sada vidi iz neke tačke kada se cela priča završava, na neki način je sintetisao ono najbolje što je postojalo u srpskoj književnosti u proteklih nekoliko vekova", rekao je Pantić.

Pavić je bio redovni član Srpske akademije nauka od 1991 godine, a takođe i član Evropskog društva za kulturu i Srpskog PEN centra.

Pobrao je sve važnije književne nagrade u Jugoslaviji, Srbiji i mnoge u svetu, a u više navrata književna javnost iz Evrope, SAD, Izraela i Brazila predlagala ga je za Nobelovu nagradu.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.