Briga o nuklearnoj bezbednosti

Vlada je tu odluku uputitila Skupštini na hitno usvajanje. Osnovna delatnost preduzeća je briga o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti od zračenja i čuvanju radioaktivnog otpada, što inače već duži niz godina obavlja Institut za nuklearne nauke "Vinča".

Dok u preduzeću navode da će se od sada efikasnije voditi računa o nuklearnom otpadu, dugogodišnji stručnjak Insitituta “Vinča“, tvrdi da je to Srbiji nepotrebno.

Preduzeće je na osnovu Zakona o jonizujućim zračenjima i nuklearnoj sigurnosti formirano u julu, a očekuje se da će sa radom početi do kraja godine.

To preduzeće realizovaće Projekat VIND - nuklearne dekomisije, kojim je predviđen transport istrošenog radioaktivnog goriva u Rusiju i bezbedno skladištenje delova velikog reaktora i drugog ozračenog otpada.

Direktor Nuklearnih objekata Radojica Pešić objašnjava za B92 da će preduzeće preuzeti brigu i o ostatku naučnotehnološkog programa "Vinče".

“Nema nikakvog dupliranja kapaciteta. Naime, ljudi, oprema i objekti koji su do sada bili u funkciji obavljanja ovih delatnosti i pripadali Institutu ’Vinča’, sada prelaze u javno preduzeće. Tako da se ustvari samo uspostavlja homogeniji i efikasniji sistem za realizaciju tih poslova“, objašnjava Pešić.

“Što se tiče aktuelne teme ovih dana, vezane za kredit od 25 miliona dolara, taj kredit je finansijska konstrukcija na osnovu država Srbija realizuje svoje međunarodne aktivnosti. Iz tog kredita platiće se deo međunarodnih finansijskih obaveza, koji je vezan za iznošenje istrošenog nuklearnog goriva, o čemu su potpisani međudržavni ugovori tokom ove godine“, navodi on.

Međutim za Dragana Alavantića, stručnjaka sa 30 godišnjim stažom u Institutu “Vinča“, ne postoji nijedan argumenat za postojanje preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

On tvrdi da Institut potpuno uspešno može da brine o nuklearnoj bezbednosti. S druge strane, nestručan prilaz tom poslu, u opasnost bi mogao da dovede zdravlje i živote zaposlenih, ali i stanovnike Beograda, kaže Alavantić.

“Institutu praktično bez ikakve rasprave i mogućnosti izjašnjavanja su oduzeti objekti i dati javnom preduzeću. Vrši se veliki pritisak na saradnike Instituta da pređu u javno preduzeće i daju otkaze u Institutu, jer nema ko drugi da radi. Pri čemu dve trećine ne želi da pređe u javno preduzeće.“, tvrdi on.

“Iste te pare su mogle da daju Institutu da se taj posao odgovorno, kao što je započet i realizuje. Radi se o velikim parama i velikoj odgovornosti ljudi koji rade taj posao“, kaže Alavantić.

Preduzeće za sada ima direktora i upravni odbor, a uskoro bi trebalo da dobije i oko 150 zaposlenih.