Mačvanski specijalitet - kozji sir

Proizvođač Momčilo Budimirović, penzionisani agronom iz Glušaca kod Šapca, planira da proizvod od kozjeg mleka plasira na inostrano tržište. On je proizvodnju punomasnog kozjeg sira započeo pre četiri godine. Sada u svom mini pogonu dnevno prizvede 10-ak kilograma.

Proizvodnji je prethodilo čitanje francuske literature iz ove oblasti i konsulatcije sa iskusnim proizvođačima, da bi konačno došao do kvaliteta posebnog ukusa i izgleda.

“Svi kad vide proizvod sa plesni, misle da je to štetan proizvod. Ovo su korisne plesni i taj sir se jede integralno. Seče se kao torta da bi svi mogli da jedu baš taj deo”, kaže Momčilo Budimirović.

Proizvonja traje oko mese i po dana. Iako recepturu ne otkriva, Momčilo kaže da se proces odvija u kontrolisanim uslovima.

Siru se dodaje čubar i morka so, a u poslednjoj fazi oblaže se hrastvom korom.

“Kad smo malo izučavali o toj hrastovoj kori, došli smo do saznanja da je to prebogat izvor minerala, vitamina, tanina koji blagotvorno deluje na ljudski organizam”, objašnjava on.

U proizvodnji specijaliteta Momčilu pomaže njegova tetka Natalija Vešić. Ova devedesettrogodišnja starica ne koristi naočare i aditive dodaje bez greške.

Ipak, priznaje da ni malo nije jednostavno napraviti sir.

“Nije lako, svaki dan mora da prevrće po jednom, a nekada i po dva puta. Ima tu dosta posla”, kaže Natalija Vešić.

Kada je prvi put videla sir tamno braon boje, baka Natalija bila je iznedanađena izgledom i ukusom.

“Ja nisam htela da jedem to crno okolo, kad uzmem da jedem, ja očistim tu koru. Oni kažu da se to jede i da je zdravo”, kaže ona.

Za potrebe prizvodnje Momčilo uzgaja koze, ali otkupljuje mleko i drugih proizvođača.

Kozji sir sada prodaje na domaćem tržištu a kada je prošle godine dobio dve zlatene medalje na sajmovima u Moskvi i Briselu, počeo je ozbiljnio da ramišlja kako bi bilo da se mačvanski crni kozji sir nađe među srpskim brendovima.