Granić: "Oluja" bez dozvole SAD

Granić je jedan od najvažnijih svedoka odbrane haškog optuženika generala Mladena Markača, optuženog za ratni zločin protiv srpskih civila u vojno - policijskoj akciji "Oluja". Granić je govorio o diplomatskim naporima koje je Hrvatska preduzimala kako bi se mirnim putem rešio problem okupiranih područja.

"Problem je bio što pobunjeni Srbi nisu prihvatali nikakvu hrvatsku državu, barem od 1987, bili su izloženi indoktrinaciji iz Beograda. To se reflektovalo na odlazak tih ljudi nakon 'Oluje'", rekao je Granić.

Cilj Hrvatske je bila mirna reintegracija, ali Srbi su odbijali sve predloge, kazao je on.

Granić je opisivao diplomatske pretpostavke operacije Oluja. Rekao je da se unutar Evropske zajednice nikako nije mogao postići konsenzus o tome šta učiniti kako bi se zaustavio rat u Hrvatskoj i BiH.

Prema njegovom mišljenju, mir je postao moguć tek nakon snažnog angažmana SAD krajem 1993. godine.

Granić je opisao i kako je propala inicijativa za spas Bihaća u novembru 1994. godine.

"Bihać je bio pred padom i Muhamed Šaćirbej, ambasador BiH u UN-a, pozvao me i zamolio me da Hrvatska pomogne", rekao je Granić.

On je kazao da se našao sa ministrom odbrane Gojkom Šuškom i da su se složili da predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu predlože probijanje koridora širokog 20 kilometara, prema Bihaću.

Granić je takođe rekao da su hteli da se posavetuju sa američkim ambasadorom u Hrvatskoj, Piterom Galbrajtom koji je bio oduševljen idejom, ali rekao je da za mišljenje mora pitati Stejt dipartment.

"Sutradan smo otišli do Tuđmana. Predsednik nije bio oduševljen, načelno je prihvatio naše ideje, ali je upozorio da bi to moglo značiti otvaranje cele linije fronta, a Hrvatska tada još nije bila spremna na to", objasnio je on.

Galbrajt je Tuđmana izvestio 16. novembra 1994. godine da će SAD tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti kako bi se pomoglo Bihaću, ali odobrenje za vojnu akciju nije dao, rekao je Granić, prenosi "Jutarnji list".