Granice crtaju građani?

Ekspertska grupa vladinog Nacionalnog saveta za decentralizaciju, na čijem čelu je Nenad Čanak, prionula je na "traženje" modela za suštinsku, funkcionalnu podelu Srbije.

Kako je za „Novosti“ potvrdila Nataša Čorbić, direktorka Kancelarije ovog saveta, stručna radna grupa, u kojoj su mahom univerzitetski profesori i predstavnici nevladinog sektora, poslednje nedelje oktobra sastala se po prvi put i dogovorila da započne izradu nacionalne strategije decentralizacije.

U kom pravcu će ona ići, u ovom trenutku niko ne želi da spekuliše. U javnosti se do sada pominjala mogućnost političke decentralizacije kroz uvođenje srednjeg nivoa vlasti, pored opštinskog i republičkog.

To bi bili tzv. subregioni, koji bi imali neku vrstu samoupravnosti, granice, sedište, budžete. Više opština činilo bi subregion, a nekoliko subregiona region.

"Nije u redu da samo Vojvodina bude suštinski, funkcionalno decentralizovana. Za početak ćemo napraviti strukturu strategije decentralizacije i analizirati iskustva drugih zemalja, pre svega Italije i Španije", kaže za "Novosti" Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, inače koordinator radne grupe Saveta za decentralizaciju.

Za kakav god model podele zemlje na regione da se Vlada na kraju odluči, on će zahtevati i promenu Ustava i donošenje pratećih dokumenata.

Boško Ristić, narodni poslanik i član Saveta, predlaže da poslednju reč o novim "granicama" unutar zemlje daju sami građani na nekoj vrsti lokalnih referenduma.

"Oni bi trebalo da se izjasne o granicama, administrativnom centru, uređenju budućih regiona“ kaže Ristić za „Novosti“.

Novi sastanak krajem novembra

Radna grupa Nacionalnog saveta za decentralizaciju trebalo bi ponovo da se sastane krajem novembra. Članovi grupe, pored Popova i Ristića, jesu i profesori Marijana Pajvančić, Jovan Komišić, Snežana Đorđević, Stevan Šogorov, Miroslav Prokopijević, Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine, i Mladen Jovanović, iz niške organizacije "Protekta".