Poljska za veće angažovanje NATO-a

Poljskog ministra inostranih poslova zabrinuli su manevri Rusije i Belorusije nazvani “Zapad 2009“. Tokom dvadeset dana u septembru, oko 12.500 vojnika testirali su, između ostalog, integrisani sistem vazdušne odbrane uz pomoć više desetina borbenih aviona - sve to, neposredno uz granicu Poljske.

Bili su to, konstatovao je ministar Radosav Šikorski, u vašingtonskom Institutu za strateške i međunarodne studije, najveći manevri na granici NATO-a od okončanja Hladnog rata.

Dok se sa druge strane granice pokreće 900 tenkova, u Poljskoj se nalazi svega šest američkih vojnika i vreme je da se to promeni, naveo je Šikorski.

Time je poljski ministar aludirao na odluku NATO-a donetu po učlanjenju Poljske, da u toj zemlji ne drži veći broj vojnika, kako ne bi antagonizovao Rusiju.

Moskvu su, međutim, i te kako antagonizovale reči ministra Šikorskog.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov rekao je da bi promena taktike NATO-a bila potpuno neprihvatljiva.

General Aleksandar Vladimirov, potpredsednik ruskog kolegijuma vojnih stručnjaka, izjavu poljskog ministra analizirao je iz političko i vojnog ugla.

“Sve što se trenutno dešava u zvaničnim krugovima ne pomaže ostatku sveta da razume Poljsku. Poljska od toga nema ništa. Opšta napetost se povećava“, kaže Vladimirov.

“Odnosi Poljske sa Rusijom stalno se narušavaju. To se dešava kada ostale zemlje žele da ’resetuju’ odnose sa Moskvom“, ukazao je on.

“A ako tu izjavu gledam sa profesionalnog stanovišta, moram da kažem da su to – čiste gluposti”, smatra Vladimirov.

Anitu Prožmovsku, profesorku istorije i stručnjaka za Poljsku na Univerzitetu London skul of ekonomiks izjava poljskog ministra ne iznenađuje. U skladu je, kaže, s poznatim stavovima Varšave i ministra Šikorskog.

“Šikorski je oduvek zastupao stav da bi Amerika trebalo da pojača svoju saradnju sa Poljskom. Ono što je, po meni, zanimljivo jeste pitanje kako on misli da će to da izgleda. Mislim da on to sve povezuje sa idejom da je Poljska bedem Zapada pred najezdom sa Istoka, te da je odbrana Poljske imperativ, a ne stvar izbora”, rekla je Prožmovska.

“On, naravno, pokušava da iznudi dalje angažovanje Amerike u Poljskoj, posle povlačenja odluke o izgradnji odbrambenog štita i podrške koju je prethodna administracija zbog štita pružala Poljskoj”, podseća ona.

“Poljska uvek strahuje da će Amerika odnose sa Moskvom da stavi ispred odnosa sa Varšavom. Ja ne sumnjam da će to zaista i biti tako. Obaminu administraciju, u kontekstu istočne Evrope, prvenstveno zanimaju odnosi sa Moskvom, i Poljska je tu, budimo realni, po svemu sporedan igrač”, smatra Prožmovska.

“Poljaci često igraju tu igru. Mnogi političari koriste tu ideju da Zapad ne može bez Poljske. Odgovor koji najčešće usledi je da to zapravo i nije tako”, kaže Prožmovska na pitanje znači li to da će apeli Vašingtonu ostati neuslišeni.

“I Šikorski sugeriše da bez Poljske nema odbrane u eventualnom sukobu sa Rusijom, ali sa strateškog stanovišta, to zaista nije tako”, rekla je ona.

Za Poljsku bi zato bilo važno da sama razreši odnose sa Moskvom, što joj nije pošlo za rukom od okončanja Hladnog rata, napominje Prožmovska.

A što se Obamine administracije tiče, Poljska očigledno nema onaj favorizovani status koji je imala kod prethodne administracije, smatra ona.

“Obami bi, da budem iskrena, najviše odgovaralo da se Poljska okrene Evropi, jer Evropa je ključ za bezbednost Poljske, a ne Amerika”, zaključuje Anita Prožmovska.