Bler i Ren najbolji za Srbiju

Stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu narednog meseca zvanično će početi trka za prvog predsednika i šefa diplomatije Evropske unije.Širom Evrope vode se žučne debate o tome kojim političarima bi trebalo da pripadnu te prestižne funkcije. Sagovorici lista smatraju da bi Srbija imala najviše koristi kada bi EU predvodile ličnosti koje su zagovornici daljeg proširenja.

Vojislav Mitić, predsednik Panevropske unije Srbije i član počasnog Senata Evrope, smatra da u u svetskoj diplomatiji postoji velika ofanziva da bivši britanski premijer Toni Bler postane predsednik Unije.

"Uprkos činjenici da tokom perioda kada je bio na čelu britanske vlade Srbiji nije odgovarala njegova politika u pojedinim elementima, treba imati u vidu da taj poličar ima dobre veze sa SAD, kao i sa ostalim vodećim državama globalnog sistema", smatra Mitić.

Nasuprot tome, Aleksandra Joksimović, članica Foruma za međunarodne odnose i Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, tvrde da postoje male šanse da će Blera podržati ostali lideri EU.

"Blerove šanse da stupi na predsedničku funkciju su male zato što mu veliki broj zemalja ne oprašta Irak i zato što Britanija nije članica evrozone. Takođe, moramo uzeti u obzir podatak da su konzervativci najzastupljeniji u Evropskom parlamentu, te postoji mogućnost da neki kandidat iz njihovih redova postane predsednik Unije", kaže Aleksandra Joksimović.

Prema mišljenju Varge, s obzirom na trenutne okolnosti i raspored snaga u EU, realnije je očekivati da će kormilo Unije preuzeti neki političar iz manje države.

"Postoji mogućnost da će neko iz jedne od manjih država sa severa Evrope, poput zemalja Beneluksa ili Skandinavije, biti predsednik EU. Stoga, nije slučajno što se kao najznačajniji kandidati pominju premijeri Belgije i Holandije, Jan Piter Balkenende i Herman van Rompuj", rekao je on.

Mitić smatra da bi stupanje Balkenendea na tu dužnost predstavljalo najgori scenario za Srbiju, budući da Holandija koči njene evropske integracije.

Tanja Miščević, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka, naglašava da bi na čelu EU trebalo da se nađe političar koji ima kredibilitet.

"Evropska unija izlazi iz institucionalne i ekonomske krize bez jasne strategije kada je reč o daljem proširenju i drugim važnim pitanjima i upravo iz tog razloga potrebno je da predsednik bude snažna ličnost. Takav političar bio bi dobar sagovornik i saborac Srbije, a Unija bi konačno progovorila jednim glasom na međunarodnoj političkoj sceni", kazala je Miščevićeva.

Kada je reč o izboru šefa diplomatije, Miščevićeva smatra da će glavni kriterijum biti uticaj države iz koje dolazi kandidat, a ne njegove lične osobine.

Prema mišljenju Joksimovićeve, za Srbiju bi bilo dobro kada bi ministar inostranih poslova Unije postao dosadašnji komesar za proširenje Oli Ren. Kao argument za takav stav, kaže da bi iskustvo finskog političara moglo biti dragoceno za evropske ambicije Srbije.

S druge strane, Mitić misli da Ren ne bi pomogao Srbiji da ostvari cilj o pridruženju Uniji.

"Nama su potrebni političari koji ispunjavaju svoja obećanja, a ne oni koji nam obećanjima samo pružaju lažnu nadu", smatra Mitić.

Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost da premijer Luksemburga Žan Klod Junker postane šef diplomatije EU, što bi predstavljalo dobru vest za Srbiju.

"Junker dolazi iz male države, koja ima veliki uticaj u finansijskim i političkim lobijima Evrope i sveta", kaže on.

Aleksandra Joksimović navodi da će tri kriterijuma biti ključna prilikom izbora predsednika i šefa diplomatije Unije, političku pripadnost kandidata, ravnopravnost polova, kao i regionalnu zastupljenost.

"Zvaničnici Unije vodiće računa o tome da muškarci i žene budu ravnopravno raspoređeni na novim funkcijama, kao i da kandidati budu iz različitih regiona", rekla je Joksimovićeva.