Potrebna reforma penzionog sistema

Takođe gotovo na jednog zaposlenog dođe po jedan penzioner. Ovo je dovoljan razlog za stav MMF, sa kojim je saglasna i država, da ceo penzioni sistem treba postaviti na drugačijim osnovama. Kako je najavljeno, predlog novog sistema penzijsko-invalidskog osiguranja biće predstavljen u decembru, a detalji novog sistema još se ne znaju.

Prosečan penzioner u Srbiji ima oko 68 godina, a od toga je u penziji poslednjih 17.

Prosečna penzija je oko 21.000 dinara, ali preko 125 000 penzionera prima mesečno nešto više od 10 000 dinara.

Ako se ne promeni demografska struktura Srbije ili ne smanji procenat sive ekonomije i izmeni način obračuna uplate doprinosa, penziona struktura Srbije mogla bi da postane neodrživa.

Nov sistem penzionog osiguranja trebalo bi da štiti stečena prava penzionera, ali i da bude ekonomski održiv, najavljuju iz vlade.

"Meni se čini da će tu suština biti vezana za sisteme indeksacije srednjoročno posmatrano, a ne toliko za godine. Ali 'ajde da ne spekulišemo, pustimo da vidimo kako će se to završiti“, kaže premijer Mirko Cvetković

"Mi imamo 22 posto invalidskih pezionera, isto toliko penzionera koji imaju beneficirani radni staž, prema tome neophodne su dugoročne uštede kako bi se smanjio deficit u budžetu“, upozorava ministar rada Rasim Ljajić.

Ipak, Ljajić kaže da će reforma biti postepena, ali i da neće biti lakih i brzih rešenja.

Stručnjaci smatraju da je reformu već trebalo početi i da je sadašnji odnos penzionera i zaposlenih neodrživ.

"Rashodi za penzije su oko 15 odsto BDP-a, svaka cifra koja prođe 10 odsto pali crvenu lampicu u budžetskom javnom sektoru da nešto mora da se uradi“, objašnjava ekonomista Zoran Popov.

Dug za neplaćene doprinose za penziono osiguranje je oko 150 milijardi dinara.

Veliki deo toga je nenaplativ, jer su firme koje su i najveći dužnici u stečaju ili likvidaciji. Oni koji tek treba da postanu penzioneri već sada uglavnom kažu da od penzije neće moći da prežive.

Da bi penzioni sistem bio održiv potrebno je da bude oko tri i po zaposlena na jednog penzionera. U Srbiji je taj odnos jedan i po zaposleni na jednog penzionera.

"To je sigurno jedan od problema, jer smo dugo rešavali političke i ekonomske probleme tako što smo ljude slali u penziju misleći da će tako problemi biti rešeni“, ocenjuje Popov.

Penzioni sistem u Srbiji funkcioniše po principu međugeneracijske solidarnosti, gde generacije koje rade plaćaju za sadašnje penzionere.

To se pokazalo kao nedovoljno. Zato se danas oko 40 odsto svih penzija finansira iz budžeta.