Kako nastaviti suđenje Karadžiću

Predsedavajući sudija O-Gon Kvon ostavio je Karadžiću ponedeljak kao poslednju šansu da se pojavi u sudnici i nastavi da se brani sam. Ukoliko se to ne dogodi, u utorak će biti održana rasprava na kojoj će biti razmotrene četiri moguće opcije za nastavak suđenja.

· Prva je da suđenje bude nastavljeno u odsustvu optuženog i da se proces praktično svede samo na izvođenje dokaza Tužilaštva.

· Druga mogućnost za koju je sud zainteresovan je da Radovanu Karadžiću nametne branioca ili, što se pominje kao treća opcija, da imenuje takozvanog prijatelja suda, koji bi pomogao da se suđenje nastavi.

· Konačno, sudije žele da se razgovara i o tome koliko bi trajao privremeni prekid suđenja ukoliko bi u predmet ušao i branilac po službenoj dužnosti, odnosno koliko bi vremena trebalo ostaviti tom advokatu da se pripremi da zastupa interese Radovana Karadžića.

Sudije, čini se, nisu voljne da razmotre mogućnost da izađu u susret Karadžićevom zahtevu da suđenje bude odloženo za osam meseci kako bi on mogao da se pripremi za taj proces.

Ukoliko sud odluči da mu nametne branioca, Karadžić će moći da uputi prigovor Žalbenom veću.

U odsustvu optuženog počelo je iznošenje uvodne reči tužilaštva, pošto je sud procenio da taj, pomalo ceremonijalni deo procesa, može da se obavi i bez prisustva optuženog, pošto nije deo dokaznog postupka.

Tužilac Alan Tiger rekao je da je Radovan Karadžić bio glavni kreatog politike etničkog čišćenja, ali i komandant snaga koje su vršile zločine u Bosni, uključujući i genocid u Srebrenici.

Tužilac tvrdi da odgovornost Karadžića najbolje poazuju izjave koje je Karadžić sam davao i dokumenti koje je potpisivao. Na primer onaj u kome se navodi da je znao i odobrio operaciju zauzimanja Srebrenice i Žepe, posle kojih je usledilo masovno ubistvo bosanskih Muslimana.

Ili njegov govor u kome poziva da se u Bosni povuku granice između tri naroda, a potom izvrši premeštanje stanovništva.

Da ilustruje ozbiljnost izrečenog, Tiger je naveo da se ideji usprotivio čak i Ratko Mladić, koji je upozorio Karadžića da "ljudi nisu klikeri da se tako premeštaju".

Generala Mladića za komandanta VRS, po Tigerovim rečima, predložio je sam Karadžić, pošto je on već bio "sproveo etničko čišćenje u Hrvatskoj", kao jedan od komandanata nekadašnje JNA u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Tužilac je tvrdio i da je Karadžić, kao vrhovni komandant RS, kontrolisao sve vojne i policijske snage koje su sprovodile te ciljeve, proterujući i čineći zločine nad nesrbima širom BiH, čak i u vreme nesporazuma s generalom Mladićem 1994-95.

Kao dokaz za to, citirao je Karadžićeve reči: "Kad ja donesem odluku, oni je sprovode na brutalan način".

Tapušković: Glavna je odluka o tome da li će se braniti sam

Glavno pitanje u procesa protiv Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom je da li će sud odlučiti da mu onemogući da se brani sam, kaže advokat Branislav Tapušković.

Tapušković je rekao za B92 da nikome ne može da se uskrati pravo da se lično brani, kao i da ne veruje da bi neki advokat prihvatio da pripremi odbranu za manje od 10 meseci.

"Ne mogu da zamislim da bi bilo koji advokat mogao da prihvati da sada uđe u proces i da traži manje vremena od onog koje Karadžić traži da bi se pripremio, a to je 10 meseci", rekao je Tapušković.

On nije želeo da spekuliše da li će se na suđenju Karadžiću kao jedan od svedoka pojaviti i Biljana Plavšić.

Ovde možete pogledati gostovanja Branislava Tapuškovića u vestima B92.

Vejvoda o značaju suđenja Karadžiću

Suđenje Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu najvažniji je proces posle suđenja Slobodanu Miloševiću i nesporno je da će početak suđenja Karadžiću imati posledice u smislu suočavanja sa prošlošću i događajima koje su obeležile devedesete godine, kaže za B92 direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda.

Vejvoda je, gostujući u emisiji "Kažiprst" na RTV B92, rekao da se suočavanje sa prošlošću ne završava sa Haškim tribunalom, već da je to nešto sa čime će sva društva na Balkanu morati da žive mnogo godina.

On je podsetio da je reč o "vraćanju na strašne događaje devedesetih godina" i komentarišući komplikacije u pogledu toga da li će suđenje biti nastavljeno, ukazao je da je utvrđivanje pravde, odsustva ili prisustva krivice - sporo.

Vejvoda je naveo da je to "cena koju plaćamo svi zajedno za ono što se dogodilo u Bosni ili u Srbiji i da će suđenje Karadžiću trajati godinu ili dve, ali da je "važno da se pravda sprovodi", pogotovu za žrtve i porodice.

On je rekao da se proces suočavanja s prošlošću ne završava s Haškim tribunalom, nego da će to "sva društva na Balkanu morati da čine dugi niz godina" i da se očekuje "da i ovde, na zvaničnom institucionalnom nivou, bude nešto rečeno o genocidu u Srebrenici".

Komentarišući posetu predsednika Turske Abdulaha Gula Srbiji, Vejvoda je istakao da je reč o zemlji koja poslednjih godina postaje faktor stabilnosti u širem postotomanskom prostoru.

Vejvoda je procenio da će, prema sadašnjem raspoloženju u Evropi, veliki deo zapadnog Balkana postati deo Evropske unije pre Turske i da je važno da i Turska postane njen deo.

On je rekao da prioritet i strategija Srbije jeste pridruživanje EU, ali da je važno da Srbija bude dobar prijatelj i sa SAD i Rusijom "u smislu državnih interesa".

Govoreći o zemljama regiona, Vejvoda je rekao za B92 da "za pet-šest godina imamo mogućnost postanemo punopravne članice EU" i da će većina tih zemalja, takođe, postati i članice NATO-a.

Upitan o dolasku tužioca haškog tribunala Serža Bramerca iduće nedelje u Beograd, a koji bi trebalo da sastavi izveštaj uoči samita EU u decembru, Vejvoda je rekao da većina ljudi sa kojima je razgovarao smatra da Bramerc najverovatnije neće upotrebiti reči da Srbija "potpuno sarađuje" sa Hagom.

Vejvoda smatra da će Ratko Mladić možda biti uhapšen i da se, prema izjavama predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu Rasima Ljajića i srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, može očekivati da će se "to dogoditi do kraja godine".

Možete pogledati celo gostovanje emisije "Kažiprst" u kojem je gost Danice Vučenić bio direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda: