"Prodavanje bolesti"

Ona upozorava da se sve češće lekovi bespotrebno prepisuju, a stariji preparati masovno zamenjuju novim čak i kada za to nema kliničkog opravdanja. Ona kaže da nema nameru da nekoga optužuje, ali navodi da farmaceutske kuće na lekare utiču i finansiranjem njihovog procesa edukacije.

Lek je roba kao i svaka druga i farmaceutske kompanije marketinškim kampanjama pokušavaju da ubede korisnike da je njihov proizvod bolji od konkurentnog, kaže Svetlana Vukajlović i navodi da farmaceutska industrija stvara i lekove koji znatno poboljšavaju lečenje, ali i one slabog dometa, koji takođe nalaze put do pacijenta. Ona navodi primer dva leka za koje je nezavisna studija utvrdila praktično istu efikasnost.

“Kada je taj nešto noviji lek uveden na listu, za vrlo kratko vreme, za četiri meseca, značajan broj pacijenata preveden je na novi lek od svojih lekara. Participacija za taj lek, razlika u ceni je bila 700 dinara, pa je to pacijent participirao i mi smo videli da su pacijenti za četiri meseca platili deset miliona dinara iz svog džepa za taj lek” kaže Svetlana Vukajlović.

Ona navodi da je oko 70 odsto kliničkih studija o lekovima naručeno od njihovih proizvođača.

Farmaceutske kompanije plaćaju lekarima i kontinuiranu medicinsku edukaciju koja je postavljena kao uslov za redovno licenciranje. Vukajlovićka kaže da je neophodno urediti taj odnos.

“Mi smo imali situaciju da se i ne vode evidencije o tome koliko je lekara otišlo na određene skupove koje organizuju farmaceutska industrija. Oni jesu potrebni ,oni jesu edukativni, ali prosto neka evidencija unutar zdravstvene ustanove o tome mora da postoji” ističe direktorka Zavoda za zdravstvno osiguranje.

U Lekarskoj komori Srbije koja treba da izdaje licence na osnovu kontinuirane medicinske edukacije, kažu da nemaju nikakav uticaj na taj proces.

“Jedino što smo uspeli da se izborimo u pripremi pravilnika o edukaciji, koji donosi ministar zdravlja lično, jeste da iz grupe organizatora budu povučene fartmaceutske kuće. Sa druge strane, mi ćemo kao komora tražiti da predavači, svako od njih svojom izjavom koja je pravno valjana potvrdi, da nije ni od jedne farmaceutske kuće plaćen da o nekim medicinskim saznanjima govori” kaže direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević.

Radosavljevićeva navodi da edukacija mora biti dostupna svakom lekaru i ne sme biti skupa. Prema zakonu edukaciju treba da plati kuća u kojoj je lekar zaposlen, a 50 odsto programa mora de obavi u toj ustanovi. I pored više pokušaja, od nadležnih iz Farmaceutske komore Srbije nismo uspeli da dobijemo komentar na ovu temu.

Bespotrebno prepisivanje lekova

Svetlana Vukajloviæ (FoNet, arhiva)

Svetlana Vukajlović je u autorskom tekstu za nedeljnik “Vreme”, ocenila da priča o lekovima nije priča o slovenačkom tužilaštvu koje je pokrenulo istragu protiv farmaceutske kompanije Novartis zbog sumnje da su podmitili nekoliko lekara za uvođenje leka u kliničku praksu, već priča o pojavama i trendovima modernog doba – vladavini materijalnih vrednosti nad drugim, naročito moralnim vrednostima.

Vukajlovićeva ukazuje da se prosečan čovek danas upućuje na mnoštvo ispitivanja, ima rastući broj dijagnoza i uzima sve više lekova, iako objektivno i nije bolesniji nego ranije.

“Lekovi se bespotrebno propisuju za stanja u kojima imaju minimalan ili diskutabilan učinak, a sve je popularnija medikamentozna prevencija, kada se lekovi daju u stvari zdravim osobama, bez simptoma”, navodi direktorka RZZO.

Vukajlovićeva se poziva na nezavisne studije i primere iz prakse, koji pokazuju kako farmaceutski kompleks uz pomoć instrumentalizovane i svom interesu podređene nauke i edukacije smišljeno izgrađuje za površnog posmatrača neprepoznatljiv sistem stvaranja percepcije o delotvornosti, sigurnosti i isplativosti svojih proizvoda, a uporedo s tim kreira veštačku potražnju za lekovima.

Ona podseća da je čako oko 70 odsto kliničkih studija o lekovima objavljenih u uglednim naučnim časopisima naručeno je i plaćeno od njihovih proizvođača, tako da bi se moglo reći da se prosečan konzument gotovo isključivo susreće sa naučnim istraživanjem sponzorisanim od medicinske industrije.

Ceo tekst direktorke RZZO Svetlane Vukajlović o ovom pojavi sa kojim se suočava ne samo zdravstvo u Srbiji, već i u svetu, možete pročitati u našoj rubrici Dokumenti.