Reakcija: Sandžačka hronika

Od početka devedesetih godina prošlog veka, kada su na prostoru bivše Jugoslavije divljali ratovi, Sandžak je u više navrata bio stecište raznih sukoba. Emisija ”Reakcija“ istražuje razloge čestih verskih i političkih trvenja među Bošnjacima, porasta kriminala i ogromne stope nezaposlenosti. U naredne dve emisije, ”Reakcija“ pokušava i da otkrije ima li načina za stišavanje sukoba, razvoj privrede i suzbijanje kriminala.

Većinsko stanovništvo u tri centralne sandžačke opštine čine Bošnjaci islamske veroispovesti. Osnovni razlozi čestih sukoba u Sandžaku jesu verska i politička neslaganja među njima.

Zaraćene stranke i islamske zajednice često su se međusobno optuživale čak i za secesionizam.

“Mi koji smo i tada, i posle tada i sada imali izbalansirane političke stavove i tražili da se stvari ne rješavaju ekstremno, secesijama, republikama i tako dalje, mi smo sada pod znakom pitanja, a ti koji su to radili, pripremali referendume, memorandume, sada su u udobnim ministarskim foteljama”, kaže glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić.
“Vidite, mi se ovde ne bi bavili time šta govore pojedinci. Posebno šta govore ljudi koji nisu kompetentni da to govore”, poručuje ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.

Za razliku od devedesetih godina prošlog veka, kada je za jednog od predvodnika ideje o sandžačkom otcepljenju proglašavan dr Sulejman Ugljanin, danas mnogi u glavnom muftiji Islamske zajednice u Srbiji Muameru Zukorliću vide jednog od onih koji su njeni zagovornici. Muftija Zukorlić, međutim, kaže da se ni on, ni Islamska zajednica na čijem je čelu, nikada nisu zalagali za otcepljenje Sandžaka od Srbije.

“Ja sam muftija 16 godina, prema tome, i u vremenu Miloševića, i u vremenu rata u Bosni, i u vremenu rata na Kosovu - dakle, u svim tim opasnim i teškim vremenima. Da smo imali ekstremne ambicije, onda bi ih tada artikulisali, jer je uvijek lakše u mraku i u prašini nego kad se izvjedri”, kaže Zukorlić.

U deklaraciji donetoj ovog leta, čiji je potpisnik, između ostalih, Islamska zajednica na čijem je čelu Muamer Zukorlić, od zvaničnog Beograda se zahteva proces regionalizacije po evropskim standardima.

U deklaraciji se, pored regionalizacije, traži ”uvažavanje osobenosti regije Sanžak, što podrazumeva njenu cjelovitost sa sjedištem u Novom Pazaru“.

Predstavlja li ovaj zahtev moguć put ka autonomiji Sandžaka i eventualno pripajanje Sarajevu, ili je ova teza plod teorije zavere koja u realnosti ne postoji?

“Da vam kažem, to su neki ljudi koji nemaju očigledno šta da rade, pa se onda bave nekakvim teorijama zavere. Nema nikakvog govora o zelenoj transferzali i tome da će se Sandžak otcepiti od Srbije, pa će prići Kosovu, ili tako neka priča. Znate, bila je priča da će Kosovo da se prisajedini Albaniji, ništa od svega toga nema”, podseća funkcioner SDP-a Mirsad Jusufović.
Osim verskim i političkim sukobima u ovom kraju Srbije, u emisiji ”Sandžačka hronika“ bavimo se razlozima i motivima za posetu sarajevskog reisa Cerića i pazarskog muftije Zukorlića Prištini, idejom stvaranja instituta evropskog muftije, pokušaćemo da saznamo šta se danas dešava sa sandžačkim vehabijama.

Istražujemo i druge teme, kao što su razlozi za smenu doskorašnjeg gradonačelnika Novog Pazara, problem nezaposlenosti, siromaštva i kriminala u sandžačkom kraju, kao i načine da taj problem bude rešen.