Koga i kako otpustiti

Tada će, kažu u G17 plus, vlada usvojiti predloge zakona o potrebnom broju zaposlenih na republičkom, lokalnom nivou i o državnim službenicima. Vladajuće stranke kažu da će za odlazak iz preglomaznog birokrtaskog aparata presudna biti stručnost a ne partijska pripadnost. Opozicija sumnja u to, a da će biti stranačkih kalkulacija i revanšizma sigurni su i u sindikatu Nezavisnost.

Više od mesec dana prošlo je od kako je misija MMF-a Srbiji dala popravni rok do koga mora da napravi plan ušteda i racionalizacije, a konkretnih cifara ali i kriterijuma za otpuštanje državne birokratije još uvek nema.

Nešto bi moglo da bude poznatije za dva dana, nakon sednice Valde Srbije, koja bi, kako kaže Suzana Grubješić iz G17 plus, trebalo da na toj sednici usvoji zakone o potrebnom broju zaposlenih na republičkom i lokalnom nivou, kao i o državnim službenicima.

Ti predlozi zatim idu na usvajanje Skupštini, u kojoj međutim opozicija sumnja da će posao oko otpuštanja uopšte proći valjano.

Zato DSS predlaže da se formira skupštinska komisija koja će kontorlisati otpuštanja kako ne bi bilo stranačkih zloupotreba i revnašizma.

Suzana Grubješić kaže da takva strahovanja nisu opravdana.

“Otpuštanja će ići po strogo utvrđenim kriterijumima i standardima, njih će utvrditi vlada i svakako da partijska pripadnost ne može da bude nikakav kriterijum, ne spade ni u standard ni u kriterijum. Ako su i ljudi zapošljavani po partijskoj liniji, po partijskoj liniji ne smeju da budu otpuštani. Mora se voditi računa o tome da li je neko stručan, da li kvalitetno obavlja svoj posao za njega naprosto nema zime, ostaće u državnoj administraciji koji su potrebni profesionalci. Pa to je kičma svake države - dražvna admisnitracija i u njoj moraju biti profesionalci”, kaže Grubješićeva.

Ipak za ta otpuštanja, prema rečima ministra Rasima Ljajića potreban je politički dogovor među strankama koje čine vladu.

Zato predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak ističe da je optuštanje prekobrojnih politčko, a ne socijalno ili ekonomsko pitanje.

“To znači da će otpuštanja biti prema interesima političkih stranaka odnosno – ‘da vidimo koliko ću ja da otpustim mojih i zašto bih ja otpustio više od vas, koliko će vaših da bude otpušteno’. Kako su se zapošljavali tako će i biti otpušteni, jer gro ljudi koji radi u upravi zapošljavan je po političkoj pripadnosti i vernosti svojoj partiji, ako je partija na vlasti on će sigurno dobiti posao, konačno to je i javna tajna. Jedini ministar koji koji je to više puta javno potvrdio je pomenuti minister Rasim Ljajić, on je nekoliko puta rekao koliko je nepotrebnih ljudi zaposlio. On ima relativno malu stranku, sad zamislite kako je to kada jedna velika stranka kad ona počne da zapošljava. E pa tako će i da otpušta, da vidimo koliko će Rasim da otpusti, koliko će Dinkić, koliko će ovaj i onda će tu dap rave ravnotežu, to nije racionalizacija!”, kaže Čanak.

Slično kao sindikati razmišljaju i predstavnici opozicije. Dragan Stevanović je poslanik SRS.

“Svi ljudi koji danas predstavljaju ballast u javnom sektoru apsolutno su stranački poslušnici ili pojedinci koji su na ovaj ili onaj način strankama koje vrše vlast u Srbiji odrađivali posao, ako to tako može da se kaže. Tako da će selekcija otpuštanja ljudi iz javnog sektora opet biti negativna jer će to uglavnom biti oni koji pripadaju nekim drugim strankama”, kaže Stevanović.

Nekadašnji radakali, a sadašnji naprednjaci još uvek nisu zauzeli stav oko toga da li će podržati predlog DSS-a da skupština formira komisiju koja će kontrolisati otpuštanja činovnika. Oni su čak o protiv optuštanja, jer to kako kaže Nebojša Stefanović neće donetio ništa dobro.

“Mi ne želimo da se bavio otpuštanjima nego zapošljavanjem ljudi. SNS ne smatra da će otpuštanja jednog malog broja ljudi reštii bilo kakav državni problem, već smatramo da će se taj problem samo produbiti, pogotovo što nemamo poverenje u ovu vlast da će to uraditi po bilo kakvim normalnim kriterijumima”, kaže Stefanović.

U LDP ističu da vlada nema obziljan plan za izlazak iz krize pa samim tim ni za u otpuštanja pbriokratije koju je sama nagomilala. Ivan Andrić očekuje da će stranke koje čine vladu najviše računa voditi upravo o svojim članovima.

“Nemoguće je napraviti takvu selekciju u kojoj je stručnost ta neka osnovna karakteristika pošto se ni ne zna za šta treba da se bude stručan. Suštinski problem nije da li je neko od tih ljudi član stranke, nego što nema plana šta se hoće od države a zatim u skladu sa tim planom da se izvrši selekcija onih koji treba da ostanu i eventulano dovedu novi ljudi, a ne da se nekakvim matematičkim konceptom izračuna da postoji višak od 14 hiljada a da mi ne znamo ni zašto postoji toliki višak”, kaže Andrić.

Misija MMFa 20. oktobra dolazi u Beograd, kada bi trebalo da utvrdi koliko je vladin plan ušteda dobar i zatim na osnovu te ocene omogući povlačenje druge rate unapred odobrenog kredita od 3 milijarde evra.

Na prenatrpan aparat, ne samo na republičkom nivou, koji je za poslednjih devet godina uvećan 4 puta, nego i na lokalu, kao i u javnim preduzećima koja leže na grbači države, godinama ukazuju ekonomski stručnjaci, ali do pregovora sa MMF-om niko se nije usuđivao da se sa tim uhvati u koštac.