Štednja i kriza

Nivo štednje u bankama jedan je od pokazatelja da li kriza prolazi i zato je B92 istraživao da li građani Srbije počinju ponovo da štede, pošto su krajem 2008. kada je počela ekonomska kriza za manje od dva meseca iz banaka povukli milijardu evra.

Posle Dafine i Jezde, zastrašeni građani Srbije više su voleli da novac stavljaju u slamarice. S krizom i bankorotstvom velikih banaka u svetu ponovo se pojavio strah da će se istorija ponoviti.

Građani Srbije su tako krajem prošle godine za samo šest nedelja povukli milijardu evra štednje iz banaka.

“Hvala bogu, u međuvremenu je ta štednja ponovo počela da raste i trenutno je na nivou od 5,3 milijarde evra”, kaže guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Bankari procenjuju da je kod građana Srbije u slamaricama još nekoliko milijardi evra.

Kako ih ubediti da poveruju da je sigurnije čuvati novac u bankama nego u kući biće pravi test za bankare u nedelji štednje, koja će se uskoro obeležiti.

“Kamatna stopa ne treba da bude dominantan faktor prilikom odlučivanja da li ćete novac staviti u banku ili ne. Novac u banci je i sa malom kamatom mnogo sigurniji nego da držite novac kod kuće", kaže Miroslav Rebić iz banke "Sosijete ženaral".

“Početkom ove godine se vratio pozitivan trend i mi očekujemo da se tako i nastavi”, dodaje Dejan Tešić iz banke "Inteza".

Od kraja devedesetih godina štednja stalno raste. Tako je 2001. godine ukupno u bankama bilo 348 miliona evra, a pred prošlogodišnju finansijsku krizu štedni ulozi su bili pet milijardi i sto miliona evra.

Onda je, prošle jeseni, usledio hladan tuš. Tada su štediše, uplašene mogućim posledicama svetske ekonomske krize, za samo šest nedelja povukle skoro milijardu evra iz banaka. Godina 2008. je završena sa 4 milijarde i sedam stotina miliona evra.

“Mislim da je bolje da držim u banci nego kod kuće.”

“Ja sam nepoverljiv čovek, ne verujem nikome. Ni bankama.”

“Verujem bankama. I štedim. Ne puno, ali to držim u banci.”

Ako imate da štedite, onda je savet stručnjaka da to radite u više banaka.

Veća zarada se ostvaruje ulaganjem na berzu ili dugoročnom kupovinom fondovskih investicionih jedinica.

Ali to nosi i veći rizik. Kamata u bankama jeste manja, ali je ovaj vid štednje, kao zarade, najsigurniji.