"Blic": Naručeni napadi na strance

Dok se prva žrtva huligana, Francuz Bris Taton i dalje bori za život, a cela država pokušava da se digne protiv nasilja, novi napadi pokazuju da je nekome izuzetno stalo da se ljudi, pogotovo stranci, u Beogradu osećaju nesigurno i da se plaše za život, piše list.

“Ovaj niz događaja zasigurno nije slučajan, već je deo organizovane političke ili parapolitičke akcije. Iza toga stoje određene interesne grupe koje imaju svoje političke motive da ovu državu pokažu slabijom od huliganskih ispada. To je isti milje koji zloupotrebljava i decu iz organizacija ‘Obraz’ ili ‘1398’”, kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti.

Kao i u slučajevima gotovo na smrt pretučenog francuskog državljanina i Australijanca koji je isprebijan ispred toaleta na Kalemegdanu, hapšenja koja su usledila pokazala su da se zapravo i ne radi ni o kakvim fantomskim grupama, već o huliganima koji su već dobro poznati policiji.

Da li će se ista stvar utvrditi i u slučaju pretučenog Libijca, pokazaće dalja istraga, budući da policija juče nije mogla da daje nikakve informacije o ovom slučaju.

Dragišić smatra da je svim ovim napadima zajednička bila, pre svega, dobra organizacija.

“Mislim da smo suočeni sa kampanjom nasilja koja je dobro organizovana i sada je pre svega na BIA, a zatim i na policiji da raskrinka te interesne grupe. Ovo što se dešava treba veoma ozbiljno shvatiti jer su ugroženi ustavni poredak i strateška opredeljenja ove zemlje”, kaže Dragišić.

Da akcija učestalih napada na strance ima inspiratora izvan krugova huligana, smatra i Miljenko Dereta, predsednik “Građanskih inicijativa“. Kako kaže, ovaj niz događaja otvorio je slavinu iz koje nasilje nekontrolisano šiklja, a cilj je opstrukcija evropske budućnosti zemlje.

“Iza toga stoji činjenica da nekome ne odgovora da se građani Srbije slobodno kreću po Evropi i obrnuto. Približavanje bele šengenske vize određenim političkim krugovima u Srbiji ne odgovara, kao što im smeta brza akcija pravosuđa posle napada na Francuze i činjenica da će sa približavanjem EU doći do strožeg uređenja države i ozbiljnije kontrole”, kaže Dereta.

“Oni koji su inspirisali ove napade u takvom društvu ne mogu da opstanu. Sve to zajedno opravdava sumnju da su ti napadi koordinirani i da su mladi ljudi podstaknuti da te stvari čine. U takvoj klimi, naravno, dešavaju se i samoinicijativne akcije nekih dokonih mladih ljudi, koji su očigledno dobili poruku da je u redu prebijati strance”, rekao je on.

Da se nasilje u Srbiji podstiče iz različitih ozbiljnih institucija i političkih stranaka, smatra i Vesna Pešić, predsednica političkog saveta LDP-a.

Kako kaže, ona ne isključuje mogućnost da postoji određena težnja antievropskih grupa da pokažu da policija, odnosno država, ne mogu da sprovode zakonski monopol na silu i kontrolišu javni red i mir, “jer su te grupe u Srbiji i dalje previše jake“.

“U Srbiji centri nasilja nikada nisu pretreseni, kao ni krugovi koji iza njih stoje. Svi znaju da je mafija povezana sa politikom, ali niko neće da krene na te izvore nasilja za koje se godinama zna da to jesu. Iza nasilja navijača ili nacionalističkih grupa stoje militantne organizacije”, smatra Pešićeva.

“Mora da se ispita militantnost delova Srpske pravoslavne crkve sa kojom su neke ultranacionalističke grupe i povezane, kao što se mora ispitati i veza sa pojedinim strankama ekstremne ideološke orijentacije. Dok se te tačke, za koje znamo da su izvori nasilja i ideološke mržnje na stave pod kontrolu, ovakve stvari će se dešavati”, kaže ona i navodi da se Srbije nije pokazala kao država u kojoj vlada zakon i u kojoj su kazne za one koji ga krše stroge i izvesne.