Osnovci ručaju picu, večeraju čips

List navodi da za ovakvo stanje roditelji i stručnjaci optužuju kioske sa brzom hranom i pekare, koje su poslednjih godina najzastupljenije radnje u okruženju škola. Najgore je što gojaznost i jednolična dečja užina izazivaju ozbiljnije probleme - postepene poremećaje metabolizma, razvoj dijabetesa i deformiteta kičmenog stuba, podseća “Politika”.

Veliki broj roditelja u Srbiji, kako navodi list, muku muči sa pripremanjem obroka za školu, jer retko ko od učenika starijih razreda prihvata da mu užinu u ranac spakuje mama ili da pojede nešto kuvano u školskoj kuhinji.

U jednoj beogradskoj osnovnoj školi u centru prestonice kada zvoni za veliki odmor svi uredno i poslušno stanu u red ispred pekare preko puta škole. Po obavljenoj kupovini u jednoj ruci im je pica, a u drugoj flašica "koka-kole". I tako svaki dan, od ponedeljka do petka.

“Pre oko dve godine pokrenuta je inicijativa za izmeštanje kioska sa brzom hranom, koji se nalaze u blizini škola” kaže Jelena Vujičić, pedagog u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

“To, po svemu sudeći, nije baš zaživelo, jer većina lokala i dalje radi, a čini mi se da ih je još i više. Pored škola se danas otvaraju kladionice i noćni klubovi, kako onda sprečiti otvaranje 'brze hrane', kada oni, ipak, deci nanose manje zlo” , dodaje ona.

Škole koje imaju mogućnosti da svojim učenicima obezbede kuvani obrok suočavaju se, međutim, sa drugim problemom, upozorava “Politika”.

Mali broj starijih osnovaca je zainteresovan da se ovde hrani. Uglavnom se u školskim trpezarijama sreću mlađi učenici, oni iz prvog i drugog razreda, koje roditelji još kontrolišu.

“Neophodno je da obrok, bilo da je užina ili ručak, mora da sadrži ugljene hidrate, masti, vitamine i kalcijum. To znači da dete mora da jede hleb, mlečne proizvode, ali i voće i povrće,“ kaže za “Politiku” specijalista higijene Marija Terzić.

Roditelji bi trebalo da od malena deci usade naviku da izbegavaju mesne prerađevine, kao što su salama, viršle ili slanina. Decu ne treba pustiti da izađu iz kuće ako nisu nešto pojeli, jer u školi se mogu onesvestiti zbog treme. Slatkiše treba izbegavati, ali majke mogu ponekad da naprave kolač, po mogućstvu sa voćem.

Neadekvatna ishrana dovodi do deformiteta kičme, anemije, nedostatka kalcijuma, dijabetesa, rahitisa i triglicerida.

Stručnjaci savetuju da nije dobro ni da se deca prejedu, jer tada ne mogu da slušaju nastavu, ali isto tako ne mogu da prate gradivo ni ako su gladna. Na pragu sezone gripa, gojazna i neuhranjena deca su neotporna i često ne mogu da se izbore sa virusima.