Šta jeste terorizam, a šta to nije

B92 istražuje zbog čega su Molotovljevi kokteli bačeni na grčku ambasadu, u istom tužilaštvu – beogradskom okružnom, ocenjeni kao mnogo teže krivično delo od paljenja američke ambasade pre samo godinu i po dana, kada je jedna osoba poginula.

Dva Molotovljeva koktela, koja su nedavno anarhisti bacili na zgradu grčke ambasade u Beogradu, tužilac je u istrazi okvalifikovao kao međunarodni terorizam. To je jedno od najtežih krivičnih dela, i u istoj je grupi sa genocidom.

Petoro članova Anarhosindikalne inicijative iz Beograda nalazi se u jednomesečnom pritvoru, pod sumnjom da su počinili međunarodni terorizam.

Postoji, međutim, mogućnost da se ta kvalifikacija u optužnici ublaži, da se svede na prekršaj ili da optužnice uopšte ne bude, smatra advokat jednog od osumnjičenih Radonja Dubljević, i navodi da je kvalifikacija tužioca preoštra.

“Moje je uverenje da bi se sve trebalo završiti u možda nekom incidentu, nekom prekršaju i da u ovom konkretnom slučaju nema elemenata krivičnog dela. Moramo priznati da smo dostigli određeni stepen političkih sloboda u društvu da se za političke ideje i političke ciljeve moramo nekad poslužiti i malo prenaglašenim sredstvima", kaže Dubljević.

"Ako uzmemo u kontekst da je koktel bačen na grčku ambasadu u vreme kad je bila noć, kad nije bilo nikoga, kad je ispisano tamo neko slovo A, koje je simbol te organizacije, onda to sve to upućuje i na jedno ovakvo razmišljanje”, navodi on.

Docent na fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić kaže da tužilaštvo uvek kreće od teže kvalifikacije, koja kasnije može biti ublažena.

U konkretnom slučaju, veruje Dragišić, tužilaštvo pokušava da utvrdi da li su anarhisti iz Srbije bili u dosluhu sa istomišljenicima u Grčkoj, gde ta ideja ima najjače uporište u Evropi.

"Treba imati u vidu da anarhisti imaju neku svoju vrstu internacionale. Međutim, u kojoj meri postoji veza između ovih naših koji su bacili Molotovljeve koktele na grčku ambasadu i grčkih anarhista, oni su se oglasili u svom saopštenju da su to učinili zbog situacije u Grčkoj, pa se ta veza zasniva na tome", kaže Dragišić.

"Međutim, faktičko je pitanje da li ta veza zaista postoji i da li je taj napad na ambasadu inspirisan od strane tog međunarodnog anarhističkog pokreta”, rekao je Dragišić.

Ono što, međutim, pada u oči je da su dva Molotovljeva koktela ocenjena kao mnogo teže krivično delo od paljenja američke ambasade, kada je jedna osoba u požaru poginula. Sve se desilo u februaru prošle godine, za vreme protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Optužnica je nedavno podignuta za izazivanje opšte opasnosti, za šta je predviđena tri puta manja kazna nego za delo međunarodnog terorizma. Iako se čini nelogičnim da anarhisti dobiju težu kvalifikaciju, profesor krivičnog prava Milan Škulić kaže da je ključna razlika u nameri i motivu.

"Napad na američku ambasadu se odigrao u situaciji masovnih nemira, u situaciji nečega što su bili građanski protesti koji su prerasli u nemire i sukobe sa policijom, dok se ovde, prilikom napada na grčku ambasadu, iako se tu radi o, na prvi pogled, manjim posledicama, i samo pod navodnicima dva Molotovljeva koktela, radi se o činu koji je planiran, koji je izveden na drugačiji način i to je verovatno uticalo na odluku tužioca prilikom kvalifikacije jednog i drugog čina", kaže Škulić.

Krivičnim zakonom, za izazivanje opšte opasnosti zaprećena je zatvorska kazna do pet godina, dok je u slučaju međunarodnog terorizma - 15 godina. To krivično delo spada u jedno od najtežih i nalazi se u grupi sa genocidom i ratnim zločinima.