Srbija u programu "Stent for lajf"

Na najvećem evropskom kongresu interventnih kardiologa u Barseloni, zdravstvo Srbije je zvaničnim prijemom u Internacionalni projekat “Stent for lajf” dobilo punu podršku, ali i jasne smernice Evropske unije da organizaciono unapredi lečenje obolelih koji su doživeli infarkt srca, kako bi se umanjila visoka stopa smrtnosti.

Nužno je da znatno većem broju ovakvih bolesnika u Srbiji postanu dostupni najsavremeniji vidovi lečenja, jer za sada, samo 19 odsto pacijenata sa srčanim udarom dobije ugradnju stenta, dok se skoro 50 odsto bolesnika leči kao pre 30 godina.

Srbija se, zajedno sa Francuskom, Španijom, Grčkom, Bugarskom i Turskom, obavezala da tokom narednih pet godina, unapredi lečenje bolesnika koji su doživeli srčani udar.

Bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji su najčešći uzrok smrti i od ukupnog broja smrtnih ishoda čak 57 odsto bolesnika umiru od pomenutih bolesti.

Da bi se smrtnost umanjila, nužno je da što veći broj pacijenata blagovremeno dobije lek trombolitik i ugradnju stenta.

“Danas je poenta u tome da oni koji se relativno brzo jave sa akutnim srčanim udarom, znači unutar dva sata od simptoma nastanka, oni mogu da dobiju tu trombolitičku terapiju, ali je nužno da u roku od 24 sata dođu u salu za kateterizaciju, gde će se snimiti krvni sud i eventualno doraditi sa stentom, odnosno cevčicom, ili metalnom oprugicom, i na taj način taj rezultat održati trajnim”, priča Miodrag Ostojić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije.

Projekat nalaže i dobro usklađenu saradnju Hitne pomoći i centara sa salama za kateterizaciju, te aktivno učešće lekara hitne pomoći u lečenju bolesnika sa infarktom srca.

Zemlja koja je primer uspešnog lečenja bolesnika sa srčanim udarom je Češka, u kojoj čak 92 odsto pacijenata dobije pravovremenu ugradnju stenta.

“U Češkoj su aktivna 22 centra za angioplastiku i svaki je raspoređen na pola miliona stanovnika, što je optimalno i omogućava da svaki bolesnik dobije najsavremeniji način lečenja u slučaju infarkta srca”, kaže predsednik Udruženja kardiologa Češke Petr Vidinski.

“U mojoj bolnici, mi ugrađujemo stent svim pacijentima koji su doživeli infarkt, smrtnost smo sveli na minimum i to je tako od 1995. godine”, navodi Vidinski.

U Srbiji trenutno tri centra sa salama za kateterizaciju rade 24 sata, u Sremskoj Kamenici, Nišu i Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

KBC Zemun i Bežanijska kosa dežuraju po dva dana u nedelji, a predstoji aktiviranje i drugih centara.

Sa nedostatkom centara za angioplastiku imaju problema i u Grčkoj, u kojoj smrtnost od kardiovaskularnih bolesti dostiže 43 odsto ukupnog broja smrtnih ishoda.

“U Grčkoj imamo problem nedostupnosti odgovarajućeg lečenja u planinskim predelima, kao i na ostrvima. Ali, odlučni smo da već u sledećoj godini 80 odsto svih bolesnika sa infarktom srca u Grčkoj dobiju stent”, objašnjava kardiolog iz Atine Janos Kakakokis.

U Španiji očekuju da će primenom projekta “Stent for lajf” ujednačiti kvalitet usluge u svim delovima zemlje. Isti problem muči i Srbiju.

“U našoj zemlji nemamo u svim regijama jednaku obučenost kadra. Verujem da će primena ove inicijative poboljšati dostupnost zdravstvene usluge i izjednačiti kvalitet usluge u celoj zemlji”, kaže kardiolog iz Madrida Francisko Aviles.

U Srbiji je tokom protekle decenije opremljen veliki broj sala za kateterizaciju, ali nema dovoljno edukovanog kadra, a mora se poboljšati i dostupnosti usluge.

U Barseloni, zdravstvo Srbije dobilo je jedinstvenu priliku da se unapredi i da kroz bolju organizaciju dostigne viši standard zdravstvene usluge, čiji je cilj da se oboleli od srca i krvnih sudova u Srbiji uspešnije leče i manje umiru.

Da li će Srbija iskoristiti priliku i da li će program “Stent for lajf” zaživeti, sada zavisi od same Srbije.