Nužne promene u strategiji razvoja

Do 2012. u Srbiju bi trebalo da bude investirano oko 60 milijardi dolara, posao bi trebalo da dobije oko 150 hiljada ljudi, a bruto dohodak po glavi stanovnika dostigne blizu 7.000 dolara, predvideli su autori nacionalne strategije privrednog razvoja Srbije. B92 je istraživao da li je kriza jedini razlog zbog koga plan neće biti ispunjen.

Da li bi pravac razvoja Srbije, simbolički rečeno, trebalo da bude proizvodnja jabuka, ili mikročipova?

U strategiji privrednog razvoja Srbije piše da su prednosti Srbije ljudski resursi, prirodni i proizvodni potencijali, ali i geografski položaj zemlje.

Iz sadašnje perspektive, tri godine posle objavljivanja strategije privrednog razvoja, profesor ekonomije i jedan od njenih autora, Jurij Bajec, kaže da su neke promene ipak neophodne.

“Bitno je razumeti da se neke stvari moraju fundamentalno menjati u našoj strategiji razvoja”, kaže Jurij Bajec.

“Kriza je ‘ogolila’ stanje koje smo imali prethodnih godina. A, to je da smo silne investicije obezbedili iz stranih izvora, a da smo dobar deo tih sredstava potrošili, a nismo ih uložili u modernizaciju privrede”, navodi on.

U godinama koje dolaze, vlast u Srbiji bi sveukupni razvoj zemlje trebalo da zasniva na infrastrukturnim radovima, školovanju kadrova koje je prilagođeno novim potrebama tržišta i povećanju konkurentnosti, smatraju stručnjaci.

Upravo na ovim oblastima se poslednjih godina nedovoljno radilo.

Ljudi koji se bave biznisom kažu da iz pozicije kapitala i profita, mešanje države je potrebno samo u domenu stvaranja dobre privredne klime.

“Nemate vi poslove koji donose, ili ne donose - to u ekonomiji ne postoji. Zna se, ako znate nešto da radite, vi zaradite jedan deo, za to platite rashode. Ako ne znate da radite, što je slučaj ovde, onda je sve to ‘lov u mutnom’, ‘prodavanje magle’”, kaže Dragomir Rakić iz Udruženja preduzetnika Beograda.

“Imamo plodno zemljište, ali to je osnova na kojoj treba raditi. Tu ide i prehrambena industrija, onda sve delatnosti koje idu direktno iz poljoprivrede, ili koje se naslanjaju na poljopivredu”, navodi generalni direktor "Centroproizvoda" Nemanja Popov.

"S druge strane, verujem da je kod nas teško razvijati industriju, zato što nemamo komparativne prednosti da bi razvijali tešku industriju”, rekao je Popov.

Evropska zemlja sa afričkim odlikama konkurentnosti - slika je kojom pojedini privrednici, ali i ekonomisti, opisuju Srbiju.

Primera radi, ove godine, za sada, u Srbiju je ušlo oko devet stotina miliona evra stranih investicija.

Da bi strategija, u domenu investiranja, bila ostvarena, svake godine je neophodan priliv od bar 10 milijardi dolara.

“Prioritet države ne treba da bude da ona, kao u nekakavoj planskoj državi, kaže – ‘e sad ćemo proizvoditi automobile, a ne maline, ili proizvodićemo čipove, a ne jabuke’. Njen zadatak je da uradi mnogo više na stvaranju uverljivog privrednog ambijenta, za domaće i za strane investicije”, kaže profesor Jurij Bajec.

Ostvarivanje ključnog razvojnog cilja Srbije, a to je veće blagostanje stanovništva, takođe je dovedeno u pitanje.

Jednostavno, sve brojke koje su planirane biće, sada je to izvesno, mnogo skromnije, a strategija mora pretrpeti reviziju.

U važećoj, najveći problem su bili stvarni procesi koji su zaustavili planove. Kriza nije jedini razlog, već, smatraju ekonomisti, ponešto kao država i građani sami propustili.