Voda, dragocenija od krvi

Za oskudne izvore u 21. veku će među sobom ratovati narodi i države. Svaki žitelj Srbije utroši punu kadu i nešto pride (370 litara) vode dnevno, trostruko više od stanovnika Nemačke! Ima li suvislog objašnjenja za toliko rasipanje, ako su se minulih godina umnožila upozorenja stručnjaka da će tečnost bez koje život nije moguć biti nafta 21. veka (izveštaj „Goldman Saksa”)?

Naveliko se raspreda, čak, da će za oskudne izvore među sobom ratovati narodi i države (Kevin Votkins, zvaničnik Programa UN za razvoj, UNDP). U opticaju je desetak „vrelih tačaka” širom sveta.

U bistroj suzi, dragocenijoj od kapi krvi, kao u kristalnoj kugli gomilaju se tamni oblaci mnogih sukoba. Čovečanstvo je jednom postradalo u biblijskom potopu (verujemo li predanjima), hoće li sledeći put u sveopštoj suši?

Kakvog li protivrečja: na „vodenoj planeti” (razlije li se ravnomerno sa 71 odsto površine koju prekriva, cela će se naći pod vodom dubokom dva i po kilometra) mnogima nedostaje? I ljudsko telo je pozamašno skladište: kod odraslih čini 60 procenata (a kod novorođenčadi 75) prosečne mase. Zamislite samo: ispari li tek jedan odsto, smesta se opažaju naznake prvih zdravstvenih tegoba!

Na Zemlji voda nije postojala odvajkada – uveliko se pretpostavlja da se pretežna količina slila s neba u pljuskovima kometa, kosmičkih ledeno-kamenih grudvi, ali čim se pojavila označila je početak, do naših dana neprekinute, utakmice stvaranja svakojakog života ili evolucije. Još je antički filosof Empedokle (483-423. god. p. n. e) podučavao da je ona jedno od četiri počela – uz vatru, zemlju i vazduh.

Od davnina je smatrana nezamenljivom za opstajanje života, pa i opstojanje – duše: obredno umivanje i kupanje preporučuje se u gotovo svim verskim učenjima. Zar Jordan nije sveta reka hrišćana u kojoj je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista? (U „Bibliji” se voda pominje 442 puta)! Šerlok Holms je, navodno, govorio da se rasuđivanjem može iz jedne kapi dokučiti kolika je moć Atlantskog okeana ili Nijagarinih vodopada, a da ih nikada niste videli.

Hoće li milioni (i milijarde) ljudi u skoroj budućnosti umirati u žeđi?

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od polovine naroda suočiće se s nestašicom sveže vode, a sredinom stoleća oskudevaće dve trećine! Svakom čoveku potrebno je 1.000 kubnih metara godišnje (dve petine zapremine olimpijskog bazena) da bi utolio žeđ, spremio hranu i održao čistoću. Svake dve decenije, prema podacima Svetske organizacije za hranu (FAO) potrošnja se udvostruči, a potrebe će se u sledećih petnaestak godina utrostručiti, tako će se na udaru, uz desetine drugih, naći i dve najmnogoljudnije zemlje – Kina i Indija.