Na današnji dan, 22. avgust

1485. U bici sa trupama Henrija VII kod Bosvorta poginuo je engleski kralj iz dinastije Jork, Ričard III. Time je okončan "Rat dveju ruža", a Henri VII postao je prvi kralj dinastije Tjudor. Ričard III je glavni junak istoimene Šekspirove tragedije.

1567. Španski vojvoda od Albe, Fernando Alvares de Toledo, započeo je, kao vojni namesnik Holandije, vladavinu poznatu kao "Albin teror", čime je rasplamsao oslobodilački rat, okončan oslobađanjem od Španije (1581) i potom osnivanjem Holandije.

1642. U Engleskoj je počeo građanski rat između pristalica krune i parlamenta, posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta da su članovi parlamenta izdajnici. Rat je okončan 1645, porazom kralja, koji je, na osnovu presude revolucionarnog suda, pogubljen 1649.

1854. Rođen je Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj (1882-89). Za vreme njegove vladavine, Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878). U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku, sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen je kao autokrata, a za njegovu ličnost vezani su brojni skandali po evropskim prestonicama koje je posećivao.

1859. Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma i policijskog nasilja u svim krajevima Habzburške monarhije, car Franc Jozef smenio je svemoćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha, poznatog po sprovođenju apsolutističke i centralističke politike ("Bahov apsolutizam").

1862. Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike ("Popodne jednog fauna", "Nokturno").

1864. Potpisana je Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika za vreme trajanja ratnih dejstava, koja je bila uvod u osnivanje Međunarodnog crvenog krsta.

1883. U Parizu je umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovački zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode".

1904. Rođen je kineski državnik Deng Sisijan, poznat kao Deng Sjaoping, pokretač privrednih reformi i ekonomskog uspona Kine krajem XX veka. Na čelu Kine bio je od 1978. godine, povukao se 1990, zadržavajući presudan uticaj na kinesku politiku do smrti, u januaru 1997.

1910. Japan je anektirao Koreju nakon pet godina protektorata nad tom zemljom.

1914. Austro-Ugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji.

1941. Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu počele opsadu Lenjingrada. Bitka za grad okončana je u februaru 1944, pobedom Crvene armije. Tokom opsade poginulo je ili umrlo od gladi 620.000 stanovnika Lenjingrada.

1942. Umro je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, koji je novim izrazom značajno uticao na reformu klasičnog baleta u 20. veku.

1958. Umro je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. ("Žan Boroa", "Porodica Tibo").

1971. Predsednika Bolivije, generala Huana Hosea Toresa Gonsalesa, u vojnom udaru oborio je pukovnik Ugo Banser Suares.

1978. Umro je predsednik Kenije Džomo Kenijata, jedan od najistaknutijih afričkih boraca protiv kolonijalizma, predsednik Kenijskog afričkog saveza, koji je 1963. izborio nezavisnost zemlje od Velike Britanije, zatim premijer, a od 1964. šef države.

1991. Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ukinuo je vanredno stanje i smenio članove pučističkog komiteta. Ministar unutrašnjih poslova Boris Pugo izvršio je samoubistvo. Predsednik Rusije Boris Jeljcin dobio je dopunska punomoćja od vanredne sednice Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije.

1991. Nakon što je 25. juna Hrvatska proglasila nezavisnost od jugoslovenske federacije, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio je pismeni zahtev Predsedništvu SFR Jugoslavije da se JNA povuče u kasarne najkasnije do 31. avgusta.

1995. Parlament Etiopije izabrao je Negasa Gidadu za šefa države pod novim imenom Savezna Demokratska Republika Etiopija.

1996. Konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana je neuspešno, pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.

2001. Umro je britanski astronom i matematičar Fred Hojl, jedan od najvećih naučnika XX veka. S Tomasom Goldom i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira 1948. Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike ("Crni oblak", "A kao Andromeda").

2002. Slika venecijanskog majstora Ticijana, vredna više od pet miliona funti (7,6 miliona dolara), pronađena je u plastičnoj kesi na ulici u Londonu, sedam godina nakon što je ukradena iz kuće Longlit, u zapadnoj Engleskoj.

2003. Umro je Džon Lensdejl, bivši šef bezbednosne i obaveštajne službe Projekta Menhetn, koji je tokom Drugog svetskog rata, u Los Alamosu (SAD), napravio prvu atomsku bombu.

2006. Leh Valensa, legendarni vođa "Solidarnosti", prvog slobodnog sindikata komunističkog sveta, napustio je tu organizaciju. "Solidarnost" je igrala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i čitavoj Evropi krajem 1989. godine.

2006. U avionskoj nesreći ruskog aviona Tu-154, koji se srušio u Ukrajini, poginulo je svih 170 putnika, uključujući 39-oro dece i deset članova posade.