Koliki je višak u administraciji

Posle oprečnih informacija ministara, konačno smo saznali da će Vlada pred MMF u ponedeljak izaći sa predlogom o, kako su ministri to sami nazvali, istorijskoj reformi javnog sektora. Osim što će to značiti otpuštanje viška zaposlenih, nijedan drugi detalj nije poznat, tako da se za sada samo nagađa o tome koliko ljudi bi ostalo bez posla.

Još nema zvanične procene toga koliki je višak zaposlenih u javnom sektoru, u kome radi oko pola miliona ljudi.

Iako u Ministarstvu finansija ne žele da govore o tome dok se ne završe pregovori sa MMF-om, u stručnoj javnosti se govori o višku od 10 do 20 posto.

“Može da se napravi jedno poređenje, a konkretan primer može da bude NIS. Pre šest meseci je prodata i Rusi su postali vlasnici, a ovih dana čitamo da će tamo biti otpušteno oko 2 000 ljudi”, podseća urednik magazina “Ekonomist”, Milan Ćulibrk.

“Ako u jednom takvom sistemu ima 2 000 viška, onda možemo da zamislimo koliko viška ima u ukupnom javnom sektoru gde ima pola miliona zaposlenih. Objektivno bi višak mogao da se meri desetinama hiljada”, ocenjuje Ćulibrk.

Neke preciznije analize nedavno je ipak uradila Svetska banka, koja je upravo prosvetu i zdravstvo označila kao sektore sa najmanje 15 odsto viška zaposlenih.

Prema podacima Ministarstva finansija, u obrazovanju radi gotovo 95 000 ljudi, Ministarstvo odbrane zapošljava oko 47 000, dok je u pravosuđu, lokalnoj samoupravi i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja zaposleno preko 180 000 ljudi.

Ekonomista Nilkola Fabris veruje da se odlazak 20 odsto zaposlenih u javnom sektoru ne bi osetio bar kada je reč o obavljanju posla.

On međutim podseća da smanjenje javnog sektora, iako neophodno, ima i drugu stranu medalje.

“Prvi razlog, napravili biste socijalni problem, jer taj broj ljudi više ne bi imao gde da se zaposli. Drugo, na taj način biste smanjili dodatno agregatnu tražnju, čime biste otežali problem privrede. I treći ključni razlog, ne da se time ne bi ostvarila ušteda već čak naprotiv, budžet bi bio dodatno otežan”, upozorava Fabris.

Jedna petina budžeta Srbije, odnosno oko 180 milijardi dinara troši se na plate zaposlenih u javnom sektoru.

Zaposleni u ovom sektoru imaju iste plate kao i dve trećine zaposlenih u privredi.

Prema podacima Zavoda za statistiku, prosečne bruto zarade u julu u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija bile su gotovo 62 000 dinara, u preduzećima u nadležnosti lokalnih samouprava nešto više od 51 000.

Dok su zaposleni u administraciji imali plate u visini od skoro 58 000 dinara. Nešto niža bruto plata bila je u sektoru obrazovanja i kulture, dok je prosek bruto zarada zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti blizu 55 000 dinara.

Ako se uzme da je prosečna bruto zarada javnog sektora oko 50 000 dinara, otpuštanjem 50 000 zaposlenih država bi mesečno uštedela dve i po milijarde dinara.

Od toga treba oduzeti 30 posto za doprinose koji se po osnovu zarada slivaju u budžet.

Problem i dalje ostaju otpremnine. Prema nekim procenama, za to je potrebno više od 40 milijardi dinara, koje država Srbija sada nema.