"Dezinformacija o Gvantanamu"

Šef vladine kancelarije za medije Milivoje Mihajlović je rekao da su potpuna dezinformacija napisi u medijima da uopšte postoji takva mogućnost. On je dodao da ni pojednačno ministarstva u Vladi Srbije nisu razmatrala takvu mogućnost. List "Danas" je objavio pozivajući se na izvore u Vladi da taj predlog postoji i da je njegov cilj poboljšanje srpsko-američki odnosi.

Informacija da bi zatvorenici osumnjičeni za terorizam iz Gvantanama, američkog zatvora na Kubi, mogli da kaznu izdržavaju u Srbiji, odnosno u posebnom odeljenju Kazneno-popravnog zatvora Zabela u Požarevcu iznenadila je i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Oni su za B92 demantovali takve navode.

Zatvaranje Gvantanama već zadaje velike probleme SAD-u. Senat nije odobrio novac koji je tražio predsednik Obama, jer traži plan o tome šta će administracija učiniti po pitanju prebacivanja 240 osoba osumnjičenih za terorizam.

Taj problem je još prošle godine pokušao da reši Stejt department koji je od stotinak zemalja zatražio da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika. Pozitivan odgovor stigao je od Italije, Velike Britanije, Portugalije, Španije i Francuske, dok su Australija, Austrija, Švedska, Danska i Holandija to odbile.

Novinarka Ljilja Smajlović kaže za B92 da je teško odgovoriti na pitanje šta bi Srbija trebalo da uradi.Ona objašnjava da se svima dopalo “kada je došao Bajden, ali se nikom nije dopalo kada smo platili milion dolara za Kovačevića, da to nismo platili ne bi bilo posete Bajdena”.

“Albanija je prihvatila pet Ujgura kineskih i zbog toga joj je ubrzan proces ulaska Albanije u NATO. Ne verujem da se Srbija nudila Vašingtonuda prime zatvorenike iz Gvantanama, ali sam potpuno sigurna da će na Srbiju da se vrši pritisak da primi nekog iz Gvantanama. Neki od tih ljudi su koliko sam ja shvatila potpuno nevini. Znate kad primete te kineske ujgure onda ćete pokvariti odnose i sa Kinom. Znači, tu treba biti prilično oprezan i koji profil zatvorenika uzimate i sa kojom zemljom ćete pokvariti odnose, jer te zemlje obično traže da se ti ljudi njima izruče” objašnjava Ljiljana Smajlović.

Zatvorenici u Gvantanamu (Beta, arhiva)

Kriminolog Zlatko Nikolić za B92 navodi da Srbija nema uslova da primi te zatvorenike, jer nije rešila problem ni sa smeštajem svojih osuđenika :

“Ovo je više neka vrsta činjenja usluge, neko pomodarstvo, eto Americi se mi nudimo kao moćni, ali mislim da je to priča za sebe. Prvo, neće ovi ni da prihvate znajući naše uslove, imate izveštaje OEBS-a, Saveta Evrope i najbolje je da ne diraju tu zver, neka ostane tamo gde jeste ili gde treba. Kapaciteti, dakle nisu problem, uslovi i kadrovi naši koji to treba da rade. Naši ljudi ne znaju jezik tih koje treba da prime, pa ne znam ko će s njima da radi i kako da radi” dodaje Nikolić.

List Danas navodi i da Srbija neće imati formalnih ograničenja da primi zatvorenike iz Gvantanama od momenta kada bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom režimu osuđenih za terorizam i organizovani kriminal.

Ovaj zakon je u proceduri u parlamentu i očekuje se da bude usvojen na narednom zasedanju koje je zakazano za 31. avgust.

Zamenik predsednika Odbora za pravosuđe Miroslav Petković tvrdi za B 92 da u tom Zakonu nema konkretnih odredbi koje omogućavaju da zatvorenici iz Gvantanama služe kaznu u Srbiji.

“Mene ne čudi takav predlog nekoga iz Vlade Srbije, očigledno da tamo sedi priličan broj dokonih ljudi koji smišljaju šta će novo da urade i kada je takav predlog već odbila Austrija, Švedska, Holandija, Beligija i niz drugih zemalja ne vidim nijedan razlog zašto bi Srbija pružila pomoć organima SAD-a upravo na takav nači. Amerika je jedna ozbiljna, velika i moćna država i mislim da joj nije problem da napravi jednu zatvorsku jedinicu u koju bi preselila sve zatvorenike iz Gvantanama” ističe Petković.

Postoje zamerke i na sam zakon, a svoju tvrdnju da on nije u skladu objašnjava kriminolog Zlatko Nikolić.

“Zato što kad nekog izolujete, kako je taj zatvor napravljen bez sadržaja, bez mogućnosti da radi, da se ispoljava kao ličnost,, vi ste ga onemogućili u onim osnovnim pravima koje Krivični zakonik propisuje kao svrhu izvršenja krivičnih sankcija. Zbog toga sam protiv takvog Zakona koji stvara uslove za zatvaranje na srednjevekovni način u tvrđavama, s tim što ih sada više ne vezujemo bukagijama, lancima i katancima, nego elektronskim napravama i tehnološkim novotarijama” naglašava Nikolić.

Posebno odeljenje KPZ Zabela, poznatije kao “zatvor u zatvoru“, otvoreno je u januaru 2007. i može da primi 120 osuđenika.Specijalni zatvor se prostire na 2.200 kvadratnih metara, a sve je pokriveno sa više od 100 kamera koje 24 sata snimaju sve delove zatvora. Svaki zatvorenik ima svoju ćeliju od sedam kvadrata, u kojoj se nalaze krevet, radni sto i mokri čvor.