Godišnjica smrti Arčibalda Rajsa

Vence na Rajsov grob na Topčiderskom groblju položili su u 11 sati predstavnici ministarstava rada i socijalne politike i unutrašnjih poslova, velikog broja lokalnih samouprava i udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Planiran je i obilazak obnovljenog Spomenika dr Rudolfu Arčibaldu Rajsu u Topčiderskom parku, a organizatori komemorativne svečanosti su Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike i Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

Rajs, jedan od najznačajnijih kriminologa svoga vremena, rođen je 8. jula 1875. u nemačkoj pokrajini Baden, a posle sticanja osnovnog i srednjeg obrazovanja studirao je u Švajcarskoj, gde je 1898. stekao zvanje doktora hemije, navodi se u saopštenju.

Radio je kao asistent na Univerzitetu u Lozani da bi 1906. dobio zvanje vanrednog profesora kriminalistike, a 1909. osnovao institute za tehničku policiju i kriminalistiku na kojima su se školovali studenti različitih nacionalnosti, uključujući tu i one iz Srbije.

Na poziv srpske vlade u Srbiju je došao septembra 1914. i tu upoznao holandskog lekara Arijusa van Tinhovena, koji je ranije počeo istraživanje ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.

Rajs je anketu sprovodio tako što je saslušavao austrijske zarobljenike, odlazio na lice mesta, otvarao grobove, pregledao leševe i ranjenike, ulazio u kuće i obavljao tehnička ispitivanja, a njeni rezultati su imali ogroman efekat u svetu, primoravajući javnost da se suoči sa zločinima vojske Austrougarske monarhije.

Najviše ga je interesovao srpski seljak, vojnik, njegovo držanje u nesreći i pobedi, a fascinantnost, mentalitet i duh srpskog vojnika uticali su da se Rajs trajno veže za Srbiju.

Sa Srpskom vojskom povlačio se preko Albanije, a privrženost istini najviše je ispoljavao ličnim angažovanjem na pomoći srpskim izbeglicama, zbrinjavanjem srpske siročadi u Švajcarskoj i slanjem pomoći stanovništvu okupirane Srbije.

Dolaskom na Solunski front, Rajs se srodio sa srpskim bićem i postao njegov nerazvojni deo, a kasnije je za angažovanje dobio Medalju za hrabrost koju je zaslužio neumornim obilaženjem trupa i odlascima na najopasnija mesta.

Misiju je nastavio i posle rata, imajući obavezu da rezultate ankete o zločinima uobliči u zvanične izveštaje za predstojeće međunarodne mirovne pregovore, a u Ministarstvu unutrašnjih dela osnovao je dvogodišnju policijsku školu, kojom je upravljao.

Zbog sukoba mišljenja sa tadašnjom vladom, a posebno sa Nikolom Pašićem, ne želeći da se izlaže spletkama, odlučio je da se povuče sa javne scene, ali nikad nije izgubio popularnost u narodu.

Napisao je politički testament apel "Čujte Srbi" - dokument o vremenu od 1918. do 1928.

Umro je 8. avgusta 1929. i sahranjen na Topčiderskom groblju, a njegovo srce, po testamentarnoj želji, pohranjeno je u kapeli koja se nalazi u spomeničkom kompleksu na Kajmakčalanu (planina Nidže) u Makedoniji, podseća se u saopštenju.